Многи су се пре неки дан по ко зна који пут згрозили када су видели тужан снимак који су направили сами виновници немилог догађа, а у коме је једној наставници измакнута столица. Несрећна жена је после инцидента узела боловање и због стреса је потражила помоћ психијатра.
Најновији школски инцидент се десио у Суботици где су једном претученом ученику морали да изваде слезину. Јавност се углавном згражава када овакви случајеви изађу у јавност, а у другом дневнику РТС-а наслов прилога о овој теми назван је Докле више. Заиста, по неком неписаном правилу сваких неколико месеци Србију потресе неки случај из наше просвете који исцури у јавност. А колико има оних који нису исцурели знају само Бог и они који су уплетени у догађај.
Наставницима је суштински одавно „измакнута столица“. Жалосно је да је у периоду титоизма било много мање ових случајева. Иако смо били немирни и понекад проблематични, устајали смо кад наставник уђе у учионицу и за реч смо дизали два прста. Тада смо имали комунизам са јаким рецидивом патријархалности из прошлости, а данас имамо квазилиберализам са рецидивом комунизма, а то је још горе. Просвета прати тзв. либерална правила која јој се намећу, по којима се све време инсистира на наводним правима детета, а где се уопште не спомињу њихове обавезе, одговорност и поштовање према старијима.
Дакле, у животном добу када је најбитнија и може се рећи пресудна здрава ауторитативност, нашој деци се индиректно намеће управо непоштовање које са временом метастазира у безобразлук! Са друге стране, намећу се путем медија, а нарочито ријалитија, лажни идоли, псеудоузори и псеудоауторитети. Интересантно је и индикативно да су исти они од којих добијамо упутства како да скројимо школство усвојили 2007. г. резолуцију број 1580 Парламентарне скупштине Савета Европе под називом Опасности од креационизма у образовању у којој се у неколико тачака разглаба наводна опасност од креационизма.
Креационизам представља скуп научних чињеница који указује на Творца и који критикује и разобличава атеистичке и материјалистиче хипотезе о настанку универзума и живог света. И не само то. За мене је свака наука сама по себи креационистичка (тј. она која сведочи стварање), јер се управо свака бави Божјом творевином, открива њене законитости и на основу постојећих законитости даје нова открића.
На пример, Њутн није установио силу гравитације израчунавши је – она је постојала и пре њега, он је само идентификовао и пронашао њену формулу. Авион је конструисан на основу лета птица, а фотоапарат на основу ока. Проблем је у томе што су многи из незнања опрезни према изразу „креационизам“, што је ствар терминологије – назовите тај израз како год хоћете, суштина остаје иста.
Него, да се вратим на просвету. Рекох да су се многи згражавали када су видели онај тужни снимак. Иако снимак јесте за згражавање, такви као да су преспавали задњих двадесетак година. Просветарима је, фигуративно говорећи, одавно измакнута столица, односно измицана им је центиметар по центиметар сваке године. Мишљења сам да све оно што је од суштинског значаја за државу ниједна не сме да препусти утицају или куповини страног фактора.
Проток капитала и идеја између држава је сасвим нормална ствар, али нпр. земљиште, воде, рудна богатства итд. свака треба да чува за себе, а исто важи и за нпр. војску и полицију, као и за школство и уџбенике. Када смо, својевремено, поднели петицију за увођење критике дарвинизма у школама и то баш мотивисани оваквим догађајима, објашњење одбијања нашег предлога од стране бившег министра Шарчевића је било управо то – да није у складу са оним шта кажу „ови са Запада“.
О томе да немачка фирма Клет штампа, по тврђењима неких, чак 60% уџбеника у Србији да и не причамо. Тако испада да нам историјске уџбенике који се баве Првим и Другим светским ратом креирају и штампају Немци, са којима смо тада крваво ратовали!
На страну то што поштујем сваку нацију, па и немачку, која је дала значајан број великих научника, писаца, филозофа и уопштено – великана. Ја апсолутно разумем политички реализам односа са ЕУ, свестан сам нашег изузетног тешког геополитичког положаја, нарочито у време трагичног прокси – рата између Русије и НАТО-а преко Украјине, али мислим да образовање наше деце нема цену.
Деца су светиња и њих не смемо да дамо на милост и немилост светским моћницима и њиховим сумњивим или болесним педагошким идејама. Поента онога што хоћу да кажем је, дакле, да наши политичари морају како знају и умеју, без обзира на политички реализам кога сви као народ треба да будемо свесни, да се изборе за независно школство и уџбенике. Уједно, усвајање наше горепоменуте петиције би свакако био један битан корак у том правцу.
Протонамесник Горан Живковић
