Донедавни координатор за односе с медијима Културног центра Србије у Паризу Наташа Пејин, поводом претњи које добија путем медија од директора ове установе Радослава Лалета Павловића, поново се обратила јавности преко свог Фејсбук профила.
Подсетимо, 26. марта Наташа је писала о скандалозном уклањању изложбене поставке „Србија 1999. – 20 година после – Док су падале бомбе“, како гостима – официрима НАТО-а, на пријему који је у КИЦ-у организован поводом обележавања 20-годишњице НАТО-бомбардовања Србије, по речима директора Павловића, „не би било непријатно“.
*****
Драги пријатељи,
Хвала је преслаба реч за оно што желим да вам узвратим за лавину искрене подршке коју ми пружате. Уколико вам је мој гест вратио наду и охрабрио вас, ваше реакције, поруке и писма, потврдиле су моју веру у људе.
Објавила сам оно што ми је савест рекла да објавим и иза тога стојим. Докази за сваку моју написану реч постоје. Налазе се на видео запису видео надзора Културног центра Србије у Паризу.
Мој уговор о привременом обављању послова координатора за односе са медијима је истекао и од 1. априла не радим у Културном центру Србије у Паризу.
По ономе што је јавност могла да види и прочита у медијима произлази следеће :
- Прес служба Министарства културе и информисања републике Србије није демантовала моје речи.
2. Министарство спољних послова је дало умерену изјаву, која је умерено потврдила да сам написала истину и умерено изнела информацију да је ”ролање” тј. скидање слика било неизбежно јер није било могуће одржати два догађаја, на исту тему, истовремено.
3. У свом јутарњем наступу на ТВ Прва, уживо из Париза, Директор културног центра Србије је рекао да је, неколико дана пре ”ролања” слика, ”већ упозорио конкурсну комисију” да сам ја ”путујућа бомба”. Рекао је да није истина да су слике скидане. Рекао је да ће проверити са техничким лицем за снимке видео надзора за које га је питала новинарка, како би се видело ко говори истину а ко не. На страницама Политике ми упућује претње да бих због објаве могла да одговарам, до мене стижу гласине, овде у Паризу, да он прича да се ”мојим случајем” баве службе државне безбедности, контраобавештајна служба, како би ме застрашио.
Послала сам, у суботу 31. марта, мејл амбасади Србије у којем их обавештавам да се не осећам више безбедно на свом радном месту и да их молим да ми се омогући безбедна примопредаја кључева од Културног центра Србије, моје последње плате и личних ствари које су остале у канцеларији уз присуство и мог сведока.
Одговор још увек нисам добила.
Данас ствари стоје овако: Лале Павловић је и даље директор Културног центра Србије, као да се ништа није догодило, а ја размишљам да ли треба да стрепим за своју безбедност и то од своје рођене земље Србије.
ФБ Наташа Пејин
