Уколико сте пре неколико година, средином октобра, којим случајем имали прилике да прођете Дунавским парком, све што сте могли да чујете су тужни крици лабуда Исе! Наиме, како је у тада пренео портал 021, најпознатија породица новосадских лабудова остала је без малтене свих чланова.
15 година у језерцету Дунавког парка живели су Иса и Биса – „брачни пар“ лабудова. Све до трагедије, када су их напуштени пси растргли за тили час. Бису и њихова два младунчета!
Наиме, како је за портал 021.рс рекао један од чувара у парку, који је био дежуран, све се догодило током ноћи, око три часа.
– Нешто пре три сата, пошто сам отерао три пијана младића који су седели на ивици језера, чуо сам буку и угледао 5-6 паса луталица како насрћу на лабудове. Један је већ лежао на земљи мртав. Узео сам штап и покушао да спречим даље нападе. Пошто су се пси разбежали, затекао сам одраслог лабуда крвавог на земљи, а убрзо сам пронашао и другог лабудића. После тога сам позвао полицију и управу, изјавио је он.
Колико је смрт ових недужних бића потресла љубитеље животиња, говори и податак да су се тада Новосађани целог дана окупљали и са туговањем посматрали јединог преосталог члана породице – Ису. Међутим, све што су могли да виде и чују били су Тужни крици лабуда Исе који је попут човека патио за настрадалима. Стручњаци су и објаснили да ово представља управо туговање због огромног губитка.
Орнитолог и члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, Драженко Рајковић, за 021.рс рекао је да се може очекивати да Иса буде узнемирен и да пати као и људска врста после губитка чланова породице. „Биће неповерљив према људима, а требаће неко време да се то поверење врати“, рекао је он.
– Ису сада треба што више оставити на миру и изоловати од великог броја људи, како би се што пре опоравио од овога. У суштини, једном оформљени пар лабудова остаје заједно до краја живота, али као и код људи, после губитка, дешава се да један од партнера који је остао жив успе да прежали угинулог пара и тај ланац у природном процесу мора да се превазиђе, јер врста мора да преживи. Највећи број лабудова самаца успеју да нађу партнера, али за то треба времена, објаснио је Рајковић.
Узгајивач лабудова из Сремске Каменице, Радован Кокар, који је Ису и Бису 15 година пре трагичног догађаја поклонио Новом Саду за 021.рс изјавио је да се овај пар лабудова никада за живота није раздвајао, те да ће преостали лабуд вероватно имати великих проблема да се прилагоди на новонасталу ситуацију.
– Ја сам још пре неколико година говорио да парк треба да се огради. Власти стално исто говоре, да су свесни тога али да нема новца јер је то велика инвестиција. Можда сада када се ово десило неко нешто уради по том питању, рекао је он.
Поводом овог случаја огласила се тада и организација Линк плус, која је констатовала следеће:
– Неопходно је да се обезбеди физичка заштита дела парка у којем бораве лабудови, и чувар, да би животиње биле заштићене од напада других животиња и од напада људи. Узимајући у обзир да постоји могућност да су лабудови у Новом Саду страдали у нападу напуштених паса, али и да се ради о власничким псима који су били пуштени да се крећу без надзора, као и да постоји основана сумња да су лабудићима претходно наудили људи, неопходно је да се утврде све чињенице пре него што се предузму било какве мере. Због тога се организација Линк плус обратила и градоначелнику Новог Сада са захтевом да хитно размотри мере заштите лабудова у парку, у сарадњи са стручњацима за понашање животиња и стручњацима за безбедност.
– Није им било спаса. Чувар парка је дао све од себе да их спасе. Чак су и њега напали пси и једва се одбранио помоћу неког штапа – испричао је директор „Градског зеленила“ Александар Богдановић, уз напомену да се то могло десити пред очима деце коју родитељи свакодневно доводе у парк да се друже са Исом и Бисом и лабудићима.
На Иси није било видљивих трагова борбе, али је био дезоријентисан и пливао по језеру тражећи дугогодишњу животну сапутницу и децу.
Много Новосађана дошло је у неверици да обиђе Ису, који се није обазирао на кокице ни друге слане ђаконије којима су га хранили, а које је сматрао посластицама.
Људи су почели да доносе и цвеће и послагали су га на обалу језерцета, а канула је и покоја суза.
– Једва сам објаснила деци да их данас после школе нећу водити у парк. Живим у близини и свакодневно долазим са децом да хранимо Ису и Бису – причала је уплакана Новосађанка док је полагала цвеће на обалу.
Објаснила је да је Иса био опрезнији од Бисе јер се заштитнички понашао према њој и лабудићима и није дозвољавао да им људи прилазе превише.
– Мене и многе из комшилука је препознавао па нам је дозвољавао их хранимо из руке. Пре трагедије га је мој син миловао по глави, а сада неће ни да нам приђе. Само плива бесциљно – причала је ова Новосађанка.
Орнитолози кажу да су лабудови ретке животиње које се доживотно вежу за партнера.
И у „Зеленилу“ су одмах изразили бојазан да Иса неће прихватити другу лабудицу.
– Иса је мирољубив и не би ништа нажао учинио новој женки, али не би имали потомства јер су лабудови верни партнерима до краја живота. Надамо се само да ово неће оставити велике последице на Ису – рекли су у „Зеленилу“.
Исто је потврдио и Марко Туцаков из Друштва за заштиту птица Србије.
Од овог догађаја прошле су готово четири године. У Дунавском парку лабудова одавно више нема. Али, нисмо их заборавили.
021.рс