Концентрациони логор Равензбрик био је смештен поред идиличног језера недалеко од Берлина. Саграђен је 1939, а био је намењен искључиво женама.
До краја рата кроз његова врата прошло је 130.000 жена из 20 земаља.
Већина „становница“ логора нису биле само Јеврејке, али су попут њих такође сматране нижом врстом. Биле су то проститутке, лезбејке, чланице политичке опозиције, Ромкиње и припаднице Јеховиних сведока.
Изложене бруталним мучењима
Све њих нацисти су звали безвредним створењима и изложили су их бруталним мучењима. Око 30.000 њих, иако неки тврде да их је било чак 90.000 умрле су од глади, болести, по гасним коморама, вешањем, мучењем или егзекуцијама.
„Све су имале, како сам ја то звала, мртве погледе“, присетила се једна од преживелих Силвија Салвесен из Норвешке када је први пут, 1943. године ушла у камп и видела ћелаве затворенице, које су изгледале попут костура.
Њена прича налази се у књизи новинарке Саре Хелм, „Равензбрик: Живот и смрт у Хитлеровом концентрационом логору за жене“. Хелмова је разговарала с неколико преживелих, а најмлађа има више од 80 година. Све остале су преминуле.
Кад би се затворенице опоравиле од шока који би доживеле пошто би ушле у камп и виделе где су дошле, почела би борба да осигурају барем минимум неког достојанства и људскости.
„Имати некога с ким сте могли да поделите кревет или чинију супе значило је много“, наводи Хелмова у књизи.
Сатима у танким хаљинама стајале у снегу
Дан је у логору почињао пре зоре и то тако што су затворенице стајале у танким хаљиницима неколико сати, чак и по снегу. Чуварице логора, обучене у црне огртаче ударале би их бичевима. Многе од њих умрле су од смрзавања и то на месту на ком су стајале.
Затворенице које су биле способне за рад затим би се упутиле у групама на посао, а радиле су најтеже послове које су нацисти могли да измисле. Оне које нису умрле од хладноће, често су умирале од посла.
Хелм је открила како је међу чуварицама такође било лезбејки, које су прихватале долазак у камп како би нашле љубавнице. Наиме, истополна љубав под нацистима није била прихватљива, па је и њима, иако су биле припаднице Хитлерове војске, ово била прилика како би се упознале с другим женама.
У логору се формирале банде
У логору су се, као и у данашњим затворима, формирале „банде“, односно струје. Једну је водила руска ратна затвореница Јевгенија Лазаревна Клем, која је са својом групом често уништавала оружје које су нацисти чували у кампу.
Елса Круг била је проститутка из Диселдорфа и била је „шефица“ кухиње. На крају су је нацисти убили у гасној комори јер је одбила да туче остале затворенице.
Проститутке нико није спомињао
Приче о проституткама у кампу откривене су тек средином деведесетих, деценијама после рата и суђењима одговорнима за злочине у Равензбрику.
Нико није спомињао нити писао о трагичним судбинама проститутки које су биле одведене с немачих улица. Никада ниједна од њих није позвана ни као сведок на суђењима за ратне злочине у Хамбургу, иако је било оних које су преживеле.
У књизи се спомиње и група жена из Пољске, које су служиле за разне медицинске експерименте. Намерно су им остављали дубоке отворене ране по ногама, а потом намерно инфицирали разним бактеријама како би тестирали лекове.
Једна од њих успела је да прокријумчари писмо које је написала користећи урин као невидљиво мастило и у њему описала шта се у логору догађа. Писмо је дошло до једне британске радио станице, али и Црвеног крста у Женеви.
Курир / Еспресо.хр
