После далеке Аустралије, која је поново актуелна, и већ добро познатих гастарбајтерских дестинација по Европи, шансу за посао можете наћи и у Словенији. Овој земљи, која нам је релативно близу, првенствено су потребни грађевинци, здравствени радници и трговци.
Наиме, како показују подаци Завода за запошљавање Републике Словеније, дефицитарна занимања у прва четири месеца ове године пре свега су у домену грађевинарства (потребно 9.072 радника), затим у области производних активности (8.993), на трећем месту су здравство и социјална заштита (5.376), на четвртом месту је категорија подведена под „разно“ – ту недостаје 4.885 „разних“ радника. Следе трговина и одржавање, са 4.255 потребних радника.
Да заиста недостаје лекара у Словенији говори податак да болницама на позив упомоћ прискачу анестезиолози из Ријеке и Загреба.
Статистика о слободним радним местима, односно о потражњи послодаваца за радницима у Словенији даље показује да је транспорт и складиштење потребно 3.760 људи, за услужне делатности попут кетеринга недостаје чак 3.479 људи и у домену образовања фали 3.047 радника.
Нешто мања потражња је за научницима (1.913) и радницима у јавној управи (1.782), а за остале делатности приказане у графикону, бројке су значајно мање.
Ипак, како се напомиње на сајту Завода за запошљавање Републике Словеније, они немају поптуно прецизне податке о свим слободним радним местима у земљи, јер је 12. априла 2013. године ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о регулацији тржишта рада, којим је укинута обавезна регистрација упражњеног радног места у Институту. Послодавци који не припадају јавном сектору, дакле могу да отворе радно место и не информишу Завод о томе.
Кад подвучете црту, то за радника заинтересованог да оде у Словенију значи да је радних места вероватно и више од оних који се могу наћи у евиденцији Завода.
Тако, за отворену позицију можете сазнати и на препоруку, а ни сајтова са огласима „посао у Словенији“ и „рад у Словенији“ – не мањка.
Како се може видети на сајту за запошљавање, Клик до посла, тренутно су активни конкурси за кувара у дому за стара лица у Словенији, фригомеханичара, електричара, професионалног возача аутобуса, радника у вешерају…
Продужено трајање радне дозволе
– Услов за добијање радне дозволе и рад у Словенији је да српски радник претходно буде пријављен на евиденцији Националне службе за запошљавање у Србији, како би држава могла да има надзор над запошљавањем својих радника у иностранству – рекао је Грега Малец, вођа Сектора за радну имиграцију словеначког министарства рада.
Он је о овоме говорио у новембру, приликом потписивања протокола о спровођењу Споразума о запошљавању грађана Републике Србије у Републици Словенији, када је најављено да ће од овог пролећа радна дозвола у Словенији српским радницима важити три године уместо једне.
Појаснио је да радник који жели да се запосли у Словенији не сме да буде запослен у Србији и да мора да буде пријављен на бироу за запошљавање макар и само на један дан, због поменуте евиденције.
Малец је тада нагласио да су у Словенији тражена занимања углавном занатскг профила и да се највише траже електротехничари, вариоци, возачи камиона, кувари и магационери.
А плата?
Што се плате у Словенији тиче, како може сазнати на сајтовима који информишу будуће исељенике о искуствима оних који су тај корак већ направили, просечна месечна плата у Словенији износи око 1,070 евра, али странци у Словенији, посебно они са нижим степеном образовања, морају бити спреми на мања примања, а највероватније и минималац, који је од ове године повећан на 667 евра. Најављено је и да ће наредне године бити повећан на 700.
Међутим, како показују огласи за послове у овој земљи, могуће је остварити плату и између 1.500 и 1.800 евра, а привремени смештај за раднике је обезбеђен.
Тако се наводи у овогодишњим конкурсима за радно место ЦНЦ оператера, који врши припрему машина за обраду, израђује предмете према одређеном технолошком поступку, односно ради на индустријским роботима.
Кувар, рецимо, судећи по огласима, у Словенији може зарадити између 800 и 1.200 евра.
Потребна документација
Како се може видети на сајту словеначког министарства спољних послова, и то исписано на српском језику, да би добили дозволу за привремени боравак у Републици Словенији и за рад и запослење, потребно је попунити захтев, приложити оверену фотокопију пасоша, оверену фотокопију важеће радне дозволе, уговор о раду склопљен са послодавцем, доказ о средствима за издржавање, потврда о некажњавању и полиса међународног здравственог осигурања, која покрива период од најмање месец дана од дана подношења захтева, независно од периода важења радне дозволе, са минималним покрићем 30.000 евра.
Дакле, из овог се закључује да је у Словенију најбоље отићи на позив послодавца, на већ уговорено радно место, а да би тражење среће „на бум“, ипак било теже оствариво.
Наведена документација је минимални услов за подношење захтева за издавање дозволе за привремени боравак у Републици Словенији, што значи да се по потреби могу захтевати додатна документа, напомиње се у објашњењу овог министарства.
Захтев се шаље надлежној управи у Словенију и у просеку обрада траје месец дана, али амбасада не гарантује рок решавања захтева, а подносиоца захтева телефоном обавесте када заврше.
Такса за поступак за дозволу за привремени боравак износи 81 евро и плаћа се приликом подношења захтева, искључиво у амбасади, али у случају да вас одбију, новац вам не враћају. Сви формулари се могу добити бесплатно, а документација се предаје лично.
Социјално осигурање
Пре почетка рада, послодавац је дужан да вам обезбеди обавезно социјално осигурање у Словенији, без обзира на ваше домаће осигурање. Поред обавезног осигурања у Словенији, постоји и додатно осигурање, које је препоручено. Најјефтиније додатно осигурање износи око 30 евра месечно а можете га извадити у једном од осигуравајућих друштава.
Када уредите здравствено осигурање, саветује се и да затражите Европску картицу у Институту за здравствено осигурање Републике Словеније. Добро ју је имати, посебно ако повремено путујете по другим ЕУ земљама, као и у Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарску.
М. Милојковић, Блиц
