Кафана у Милошевој и здање у Кнез Михаиловој били међу симболима главног града. И док „Загреб“ и данас постоји као „Руски цар“, „Три листа дувана“ остала само на сликама, јер је ту сад изграђена нова зграда.
„Сећања су као поглед кроз кључаоницу. Кроз њих се види више него кроз широм отворена врата“. Ове речи је Антун Густав Матош, хрватски песник и симпатизер југословенске идеје изјавио управо у – Скадарлији.
Београд има ту врсту „уземљења“ која сваког од великих људи некако веже за овај град. Макар и када је у питању „обичан“ путник пролазник, он осети неку енергију непролазног сентимента.
Сећања… Ево две фотографије које нас воде управо у та, варошка, топла и светла времена. Они, млађи неће лако моћи да се идентификују са овим кадровима, а они старији ће тачно осетити неку добронамерну енергију која шуми из прошлости.
Кафана „Три листа дувана“ била је оно место где се скупља позитивна енергија у Милошевој улици, у близини данашње Скупштине. Она је била један од доказа да кафана није „штала за пијанце“, него место где се рађа култура једног града. И државе.
Када је дошло време да се сруши ова кућа, градска јавност се бурно ускомешала, али то није дало никакве резултате. Неминовност да нова здања замене стара и овде је „показала зубе“. А легендарна кафана се „преселила“ у Матошеву кључаоницу.
Другачије је било са Хотелом „Загреб“, јер је и данас на истом месту, а зове се „Руски цар“. Једно од централних здања Кнез Михаилове улице има за собом раскошну прошлост, а снимак из средине седамдесетих подсећа на време када је ова улица имала буран саобраћај, а модели ондашњих аутомобила данас би били „озбиљни олдтајмери“.
Преко пута била је једна од многобројних Робних кућа „Београд“ које су биле понос ондашњег града, а богме и државе. Када би ондашњи становник главног града сишао ка Зеленом венцу, који је и тада био главно чвориште јавног градског превоза, видео би огроман број људи који у рукама углавном носе кесе са ознакама Робних кућа.
Зоран Николић, Београдске приче
