Истражили смо шта је узрок катастрофалних поплава и то сазнање ће вас РАЗГНЕВИТИ. И, не, није у питању недостатак новца, него нешто МНОГО ГОРЕ

„Боље је дати евро у превенцију, него седам у санирање последица климатских промена“, поручио је не тако давно шеф Делегације Европске уније у Србији, Сем Фабрици уручујући представницима власти нову опрему за превенцију од поплава. Ипак, изгледа да ће Србија морати још много пута из свог новчаника да извуче тих „седам евра“ не би ли платила цех своје непажње и недовољно добре превенције поплава.

Истражили смо да ли је и колико је новца уложено у систем одбране од поплава у Лучанима, Краљеву, Крупњу и Свилајнцу, местима која су највише погођена прошлонедељним поплавама, а по свему судећи ни вишемилионске инвестиције, колико је уложено у ова четири места, нису допринеле да се набујале воде зауставе.

Наиме, на основу података из публикације под називом „Превенција“ која је доступна на сајту Канцеларије за управљање јавним улагањима може се видети да је на територији читаве земље у систем превенције од поплава уложено око 40 милиона евра, а само у ова четири проблематична места више од 4 милиона евра. Ипак, ни то није много помогло.

Такође, реченицу са почетка текста Фабрици је изговорио пре нешо мање од годину дана приликом уручења нове опреме за Министарство одбране, подсетивиши да је ЕУ од 2014. године помогла Србији са 172 милиона евра за превенцију и обнову од последица поплава.

Где је настао највећи проблем

Како су нам се онда ове недеље догодиле овако катастрофалне поплаве, када новац овог пута очигледно није био проблем?

Испоставило се да нико од надлежних, а то су, како је оценио Марко Благојевић, директор Канцеларије за управљање јавним улагањима, локалне власти, нису довољно добро радили на превенцији и одржавању бујичних вода.

Тако су ђубре, трава, неочишћена биљна вегетација, недовољно високи бедеми и запуштена корита бујичних вода довели до катастрофалних поплава које су у неким од ових места и горе него 2014. и 2016. године.

Благојевић је додао и да се одговорност за превенцију мора поделити између републике и локалних власти, као и грађана, „те да свако мора учествовати у чишћењу и одржавању како би вода могла да отиче“.

Испоставило се, тако, и да је сва пажња после катастрофалних поплава 2014, а онда и 2016. отишла на велике реке, а да је проблем бујичних вода остао скрајнут, а управо су оне сада направиле хаос по Србији.

– Овога пута проблем су направиле мале бујичне воде, потоци, канали за одводњавање, а оне нису у надлежности републике него локалних самоуправа које су начиниле пропусте – каже за Блиц Марко Благојевић директор Владине Канцеларије за управљање инвестицијама.

Током последњих дана и министар пољопривреде и остали републички челници задружени за ову област готово сагласно истичу да већинску одговорност за то што су Краљево, Крупањ, Лучани и Свилајнац били у води сносе локални руководиоци и да је баш у овим општинама улагано у изградњу заштитне инфраструктуре.

– Током последњих неколико година финансирано је око 500 пројеката у 100 општина и градова, готово је тешко наћи град у који није уложено, али ове године су набујале воде премашиле чак и постојећу инфраструктуру. У Лучанима је рецимо изграђен насип дуг око два километра, али је набујала Бјелица била чак два метра изнад тог насипа – каже Благојевић.

Ратко Ристић: Бујични сливови морају бити чисти

И према оцени Ратка Ристића, декана Шумарског факултета у Београду који је стручњак за водопривреду ерозивних подручја, међу главним кривцима за овонедељну катастрафу су бујични потоци.

– Иако се у последњих неколико година доста тога учинило по питању превенције од поплава, то није довољно јер су ова корита деценијама уназад била запуштена. Бујични сливови морају бити чисти, потребно је одржавати корита свих типова вода, уклањати вегентацију и посебно водити рачуна о смећу које се најчешће баца баш у ове бујичне сливове и то нарочито око мостова – објашњава Ристић.

Да ђубре на рекама прави огроман проблем, види се и на скандалозном снимку „чишћења“ реке Рашке у Новом Пазару који је на нашу срамоту обишао свет. Ту се види река пуна ђубрета закрченог код моста. Багериста потом захвата то ђубре, али га пребацује са друге стране моста у даљи ток! Како је потом објашњено, ђубре није склоњено у камион, јер се ишло на то да се под хитно одблокира ток реке с обзиром на то да је претила да поплавили околна домаћинства.

Са тврдњама државних челника да су пропусти направљени на локалу, донекле су сагласни и стручњаци.

– Одбрана од поплава на великим рекама попут Дунава, Саве, Тисе, Велике Мораве је на бољем нивоу него што је то био случај 2014. године, али ипак мањкавост у одбрани постоји у малим и бујичним сливовима, те је неопходно да се улаже у превенцију овог типа – објашњава Ристић и додаје да је другачији вид превенције пресудан.

Шта је решење

Како би се решио проблем ових малих бујичних сливова, додаје наш струшњак, неопходно је примењивати адекватне техинке обраде пољопривредног земљишта.

– Потребно је изврштити ретенцирање земљишта тих бујичних вода, водити рачуна о урбанистичком реду, односно не би требало никако да се у плавним зонама граде урбанистички објекти. Посебно треба скренути пажњу грађанима да смеће никако не бацају у корита бујичних вода, јер заглављено ђубре може да допринесе изливању воде – истиче Ристић.

Локалци: Нисмо могли да предвидимо ситуацију

Иако је прст надлежних служби јасно уперен у све оне који седе у кабинетима општина, они ипак наводе да су од државног новца изградили превентивне насипе на великим рекама, као и да су учинили све што је било у њиховој моћи, али да са „оваквом кишом нису могли да се изборе“.

– Ми смо урадили бедем на Бјелици, а та десна страна бедема која је потпуно изграђена је и одбранила насеља, али лева која није завршена је донела проблеме. Чинили смо све што смо могли, али 120 литара кише за три сата то је много падавина за постојећу одбрану – каже за Блиц Милош Јовичић заменик председника општине Лучани и додаје да је и људски фактор допринео оваквој катастрофи будући да мештани Лучана често сами померају делове постојеће бране.

Да ли је довољно рећи да су то „српска посла“

– Та лева страна која је проблематична, није изграђена због имовинско-правних односа, јер људи једноставно не желе да дају делове својих њива да се гради брана. Имамо проблем и са десном страном која је потпуно изграђена јер мештани умеју да померају поједине делове како би ушли у своје њиве, српска посла – каже Јовичић.

Према речима челника ове општине, у Гучи која припада овом подручју није улагано у одбранбену инфраструктуру, те је услед набујале реке овај крај веома поплављен.

Током претходних дана и председници општина Краљево, Свилајнац и Крупањ говорили су о пројектима који су током претходних година спроведени не би ли се предупредила опасност од изливања околних вода, и како постојећа инфраструктура није могла да издржи толику количину кише колика је падала током претходних дана.

Градићемо, мајке ми

Поред тога што су сагласни да ће покушати да на што адекватнији начин санирају штету, локални челници истичу како ће у наредном периоду бити усмерени ка изградњи инфраструктуре која ће адекватно штитити од поплава, те ће уједно и санирати корита бујичних вода.

Биланс поплава

Ко год да је одговоран, биланс ових поплава је јасан: вода је однела један живот, а направила штету од скоро 25 милиона евра. Страдале су недужне животиње, породице су изгубиле домове, уништени су усеви…

– Неопходно је да локалне самоуправе у свом склопу као стално запослене имају и инжењере које су квалификовани за ерозију и бујичне поплаве. Овакви стручњаци морају бити у сталном контакту са општинским штабом са ванредне ситуације. Праћење ситуације на терену и рано упозорење на опасност је кључ спасења, зато су овакви стучњаци неопходни општинама – закључује Ристић.

Цена превенције и обнове

У оквиру донације од 172 милиона евра, колико је Европска унија наменила Србији, 20 милиона је искоришћено за обнову већ постојеће инфрастуктуре и изградњу нове, Светска банка је у систем превенције уложила око 20 милиона евра, а Влада Србије још додатних 3,2 милиона евра.

А. Милутиновић, Блиц