Просечна особа могла би да унесе до пет грама пластике недељно, што је тежина једне кредитне картице, показује извештај који је наручио Светски фонд за природу (WWF) од аустралијског универзитета Њукасл.
Према резултатима извештаја који обухвата 50 студија о људском уношењу пластике, сваки човек поједе око 2.000 микро-комада или честица пластике сваке недеље, односно 250 грама годишње.
Раније студије показале су да људи поједу или удишу облаке пластичних честица сваке године, али изазов за аустралијске истраживаче био је да процене тежину унете пластике.
„Док расте свест од постојању микропластичних честица и њиховом утицају на околину ова студија први пут даје тачан прорачун стопе уноса тих честица што ће допринети да се виде потенцијални токсиколошки ризици за људе“, рекао је Тава Паланисами, професор на Универзитету Њукасл.
Први извор пластике која се унесе у организам је вода, посебно ако је флаширана. Међу другим анализираним производима плодови мора, пиво и со садрже највећи ниво пластике.
Према једној канадској студији објављеној 5. јуна заснованој на начину живота просечног Американца, један одрастао човек поједе до 52.000 микрочестица пластике годишње, на шта се додаје додатних 90.000 честица ако искључиво пије флаширану воду, или 4.000 ако пије воду из чесме.
Ако се узме у обзир загађење ваздуха, значи удисање, та цифра прелази на 121.000 микрочестица годишње. Та процена зависи појединачно од начина живота, места где се живи, додаје се у тој студији која је објављена у часопису „Envirnomental Science and Technology“.
„За WWF то је знак за узбуну за владе, пластика не загађује само наше реке и океане, не убија само поморски живот, него се налази у сваком од нас“, рекао је Марко Ламбертини, генерални директор WWF Интернешенала у саопштењу.
Он је рекао да је потенцијални негативан утицај пластике на људско здравље светски проблем који може да буде решен само ако се свет усмери на изворе загађења.
„Ако не желимо пластику у нашем организму треба зауставити милионе тона које и даље завршавају у природи сваке године“, рекао је Ламбертини.
Он је рекао да треба да се делује на нивоу влада, компанија и потрошача и да се усвоји светски уговор против загађења океана.
Микропластичне честице које настају од разлагања различитих производа као што су синтетичка одећа, гуме, контактна сочива сада се налазе свуда на планети, од највиших глечера до подводних долина, наводи Франс прес.
