Некадашњи председник Француске Жак Ширак преминуо је у 87. години, јавља Монд.
Жак Ширак је рођен 29. новембра 1932. године у Паризу.
Жак Рене Ширак је био председник Француске у два мандата. Први пут од 17. маја 1995. до 16. маја 2002. и други пут од 17. маја 2002. до 17. маја 2007. Пре тога био је градоначелник Париза.
Његов претходник на месту председника Француске био је Франсоа Митеран, а наследио га је Никола Саркози.
Био је један од светских државника који је заговарао бомбардовање војних снага Републике Српске и бомбардовање Србије, 1999. године.
У оквиру првог председничког мандата, 2001, боравио је у Београду где је отворио обновљени Француски културни центар демолиран у данима НАТО бомбардовања 1999. године. Сматра се да је управо Ширак ставио вето на бомбардовање београдских мостова.
Ширак је био један од најистакнутијих гостију на прослави шездесетогодишњице победе над фашизмом у Москви 2005. године. Том приликом, открио је и споменик Шарлу де Голу.
Осуђен је на условну казну од две године 15. децембра 2011. због злоупотребе државних фондова и сукоба интереса у време док је био градоначелник Париза.
Једна од најважнијих политичких реформи коју је спровео је скраћење мандата председника Француске са седам на пет година.
Жак Ширак се залагао за заузимање Сребренице
Библиотека Била Клинтона, некадашњег председника САД, објавила је пре неколико година нове документе о рату у БиХ, у којима је доста пажње посвећено иницијативи Жака Ширака, тадашњег председника Француске, да се Сребреница војном силом ослободи и преузме од Срба.
– Француска је спремна да све своје војне потенцијале стави иза акције за поновно запоседање Сребренице. Још не знам шта Британци мисле. Они су директно заинтересовани јер је Горажде, где су њихови војници, близу Сребренице. Питам се хоће ли се и они, како су то Холанђани урадили у Сребреници, само спаковати и отићи. Не желим да Француска буде саучесник у таквој ситуацији – рекао је Ширак Клинтону.
Тадашњи француски председник додао је и да војна операција враћања Сребренице Бошњацима зависи од воље САД, Велике Британије и Немачке. Ширак је нагласио и да његова земља не може допустити „да се они поубијају а ми седимо и не радимо ништа, чиме постајемо саучесници“.
Клинтон је на то одговорио да цени чврст став Француске по питању Сребренице, али је нагласио да је за њега Горажде много битније.
– Горажде је битније од Сребренице и од Жепе, како због величине, тако и због психолошког ефекта – навео је Клинтон, додајући да ће Срби, ако се нешто деси у Горажду, сматрати „да имају одрешене руке за напад на Сарајево“.
Ипак, у документима се наводи да Британци нису били спремни за брзу и насумичну одлуку о војној акцији у БиХ, упркос притисцима из Париза.
Такође, Британци су сматрали да Срби могу заузети Жепу кад год то желе, иако су сумњали да ће се то десити јер им је „неопходно неколико дана да ‘сваре’ Сребреницу“. У документу се још наводи и да је Велика Британија још једном изразила спремност да задржи своје војнике у БиХ.
– Један од основних разлога зашто сам мислио да је исправно послати британске војнике тамо (у БиХ) и зашто оклевам да их повучем јесте што у том случају прети опасност од ширег балканског рата – навео је Џон Мејџор, тадашњи британски премијер.
Хронограф
