Прва “Мајка Велика Ложа” свих слободних зидара света – Велика Ложа Енглеске, основана је 1717. у Лондону. Верује се да није много прошло пре него што је идеја о масонима стигла и до наших простора, али је истина да о томе нема поуздане архивске грађе.
Сматра се да је прва слободнозидарска ложа постојала у Београду крајем 18. века и да је вероватно радила на турском језику, али да су чланови били и Срби и Турци.
Од тада па све до данашњих дана, масони су у Србији учествовали су свим важнијим друштвено-политичким догађајима, а често су их и иницирали. Они су представљали елиту у многим сферама живота и скоро да није било значајније историјске личности која није била припадник братства.
Представљамо вам неке од најпознатијих Срба који су били масони, а према списку који постоји на сајту Велике масонске ложе Србије.
Вук Стефановић Караџић
Овај велики реформатор језика и писац првог речника српског језика, такође је учествовао у Првом српском устанку и био један од наученијих људи тог времена. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи.
Доситеј Обрадовић
Доситеју Обрадовић био је српски просветитељ и реформатор. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Доситеј је био први попечитељ (министар) просвете у Србији. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву.
Петар II Петровић Његош
Петар II Петровић Његош био је један од највећих српских и црногорских песника, владар Црне Горе, владика и масон. Његош се сматра једним од највећих црногорских песника. Његово најутицајније песничко дело је „Горски вијенац”, објављено 1847. године.
Краљ Петар I Карађорђевић
Поуздано се зна да је краљ Петар I Карађорђевић био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић, које је користио и у херцеговачком устанку 1875. године.
Реч је о једном од највољенијих српских владара, а познат је и по увођењу демократије у Србији у по својој либералној политици.
Живојин Мишић
Живојин Мишић је био велики српски војвода. Учествовао је у свим српским ратовима од 1876. до 1918. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта је био начелник Врховне команде. Његов војни маневар који је Србији донео невероватну победу у бици на Колубари и данас се учи у војним школама широм света.
Ђорђе Вајферт
Најупечатљивији и најпрепознатљивији слободни зидар Србије свакако је био Ђорђе Вајферт, српски индустријалац немачког порекла и гувернер Народне банке. Он је 9. маја 1912. године уздигнут на 33. степен и био је први Велики мајстор Велике Ложе Срба, Хрвата и Словенаца – „Југославија”. За време њега, у Београду је одржан Светском конгресу масона 1926. године.
Иво Андрић
Иво Андрић био је српски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман На Дрини ћуприја. Новац добијен од Нобелове награде 1961. године у потпуности је поклонио за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини.
Још неки истакнути масони: Стеван Стојановић Мокрањац, Стеван Сремац, Јован Јовановић Змај, Слободан Јовановић, Јован Дучић Махајло Пупин, Лаза Пачу, Борислав Пекић…
istorijskizabavnik.rs
Како да не. Ко год им је одговарао био је масон. Пусте жеље.