Православна црква је једна од важних карика за јачање руског утицаја на Балкану и духовни посредник у ширењу руске политике, стоји у анализи „Центра за изучавање демократије“ са седиштем у Бугарској, који се бави проучавањем руског утицаја на Западном Балкану.
„Преко Православне цркве Русија покреће различите иницијативе под религијским велом. Парадоксално, руска и многе православне цркве у региону биле су бастиони бивших тајних служби, а сада јачају утицај Кремља“, тврди се у истраживању под називом „Руски економски утицај на Балкану“.
Иако је „Центар за изучавање демократије“ у „анализи“ као проблем без зазора означио православну цркву у три земље – Србији, Црној Гори и Бугарској, то истраживање нарочито је са пажњом пропраћено у Црној Гори, чије су власти најавиле доношење Закон о слободи вероисповести, за који Митрополија црногорско-приморска тврди да је директно уперен против Српске православне цркве.
НАТО православну цркву сматра за стратешког непријатеља
Политички аналитичар Бошко Вукићевић нема дилему да је у питању само још једно у низу истраживања, које фабрикују НАТО испоставе у региону, а што се за „Центар за изучавање демократије“ из Софије несумљиво може казати.
„Наратив НАТО испоставе из Софије не изненађује. Присетићемо се како је недавно и амерички генерал Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, у једном интервјуу истакао да ’Србија треба да се одупре притисцима Православне цркве, која је везана за Русију‘. Дакле, колико год бизарно звучало да се највећа војна алијанса тако упорно бави једном верском организацијом, може се са сигурношћу утврдити: НАТО заиста Православну цркву сматра непријатељем у стратешком смислу“, каже Вукићевић за Спутњик.
Иако оваква тврдња наизглед изгледа невероватно, јер збуњује податак да модерна војна организација на тако бруталан начин задире у нечију веру, наш саговорник сматра да „она итекако има своју оправданост“.
„Наиме, како Православна црква у неком смислу баштини традиционалне вриедности, а такве вриедности на Балкану подразумиевају и да народ не следи искључиво интересе страних сила, но да сам одређује свој пут, онда се мотиви фронталног напада НАТО испостава на Цркву могу лакше разумети. Црква охрабрује народ да не буде у вазалском положају према било коме, а то није у складу са атлантским дискурсом“, образлаже Вукићевић.
Отимачину имовине СПЦ у Црној Гори подстиче НАТО
Нажалост, имајући све у виду, тај аналитичар страхује да би се комотно могло утврдити и да актуелни покушај црногорског режима да отме црквену имовину нису само одобрили, него су вероватно и подстакли НАТО и његове структуре.
„Режим у Подгорици је свестан да прављење партијске цркве и отимање и валоризовање црквене имовине за њега представља крупан залогај и да је ризично ићи у такав подухват по убрзаном темпу који је установио, имајући у виду огромно и активно противљење реке верног народа таквој отимачини. Но, вероватно је од атлантских структура добио инструкције да у такав ризичан посао уђе без оклевања. Мишљења сам да ће приликом обављања таквог посла како НАТО, тако и црногорска власт, доживети велико разочарање“, уверен је Вукићевић.
Небојша Поповић, Спутњик
