Зашто су најзабаченија места на земљи омиљена одлагалишта свемирског отпада?
Кинески сателит Тијангонг-1 пао је у јужни Пацифик у близини Тахитија. Пре тога се запалио и распао се у судару са атмосфером.
Данас кад су највиши планински врхови освојени, полови досегнути, океани препловљени, а пустиње прешпартане, истраживачи и авантуристи често траже нова места која ће покорити.
Нека таква места зову се полови неприступачности, а два су посебно занимљива.
Прво је континентални пол неприступачности – то је место на копну које је најудаљеније од мора.
Још трају расправе о тачним координатама, али већина се слаже да је близу Џунгаријанске капије, планинског пролаза између Кине и средње Азије.
Одговарајући пол у океану – место најдаље од копна – лежи и јужном Пацифику неких 2,700 километара од острва Питкерн – негде на ничијој земљи, тачније ничијем мору, између Аустралије, Новог Зеланда и Јужне Америке.
Океански пол није занимљив само за истраживаче, него и за сателитске оператере. То је зато што већина сателита пре или касније падне на Земљу. Али где?
Мањи сателити сасвим изгоре, али делови оних већих могу да стигну до површине. Да не би пали на насељена места, усмеравају их ка тачки океанске неприступачности.
На површини од око 1,500 квадратних километара океанског дна налази се гробље сателита. Засад их има око 260, и углавном су руски.
Тамо су и остаци свемирске станице Мир. Лансирана је 1986. и угостила је многе тимове астронаута и међународних истраживача.
Било је јасно да та 120 тона тешка скаламерија неће изгорети у атмосфери, па су је 2001. усмерили ка овом подручју. Рибари су приметили усијане комаде отпада како прелећу преко неба.
Модули за снабдевање који путују ка Међународној свемирској станици често сагоре у овом подручју, али то никог не угрожава.
То је зато што је њихов улазак у атмосферу контролисан, а у том делу океана нема бродова, јер је сиромашно рибом и далеко од међународних поморских путева.
И Међународна свемирска станица ће ускоро завршити на дну океана.
Она ће током наредне деценије бити деактивирана и пажљиво усмерена ка океанском полу неприступачности. Биће то спектакуларан призор, јер је са својих 450 тона станица четири пута већа од Мира.
Понекад је, међутим, немогуће усмерити сателит ка полу јер је систем контроле отказао.
То се 1991. догодило са 36 тона тешком станицом Сојуз 7, која је пала на Јужну Америку, и са америчким Скајлабом који је 1979. пао на Аустралију. Колико је познато, ни тада ни икад нико није страдао од удара свемирског ђубрета.
То се сад десило и са станицом Тијангонг-1, над којом су кинески инжењери изгубили контролу.
Све до два сата пре уласка у атмосферу није се знало где ће пасти.
На крају је и она завршила у Тихом океану, али прилично далеко од сателитског гробља.
Би-Би-Си на српском/Б92
