Стручњаци из Музеја града Београда имају 13 радних дана да истраже локалитет из млађег гвозденог доба, величине око 100 квадрата.
На градилишту Батајничке петље у Земуну багери су, док су копали пут, открили локалитет из млађег гвозденог доба, а археолози Музеја града Београда прекјуче су се искрцали на ту локацију и у наредних 13 радних дана истражиће око 100 квадрата тог простора. На основу првог скенирања налазишта из првог века пре нове ере реч је о келтском објекту пречника 16 метара, каже др Милош Спасић, археолог Музеја града, који са тимом стручњака води посао ископавања вредног локалитета и артефаката, од којих су неки, попут керамичких предмета, испливали на површину пре два месеца, када су обустављени радови на том делу будуће петље Батајница. А јуче су пронашли две келтске бронзане фибуле, односно брошеве, каже Спасић.
– Документујемо затечено стање, копање тек следи. На први поглед делује да је реч о келтском ритуалном објекту, постоје и трагови горења, а да ли је ту била ломача тек треба да утврдимо. Комади керамике који су недавно пронађени добро су очувани, крупни су и израђени на витлу, а то је техника коју су Келти донели на ове просторе – објашњава Спасић.
За њега је ово откриће велико и значајно јер је доказ континуитетa организованог живота на овoм простору од праисторије до данас. Предмети који буду пронађени биће изложени у Завичајном музеју Земуна, односно у Спиртиној кући, за коју се после 18 година, колико је била затворена, припрема стална поставка.
На територији Београда и Србије регистровани су бројни локалитети који се везују за млађе гвоздено доба и келтске заједнице, које су ковале први новац у овој области. Међу најпознатијим налазиштима у престоници су Карабурма и Роспи ћуприја, као и келтска насеља у оближњем Јакову и Старом Сланкамену, истиче Спасић.
− Археолошко ископавање финансира инвеститор Батајничке петље „Коридори Србије” и њима, као и извођачу радова „Штрабагу”, захвални смо за то што су, упркос сложеним процедурама, показали велико интересовање за археолошко истраживање – додаје Спасић.
Како сада ствари стоје, ископавање новог још нерегистрованог локалитета не би требало да угрози завршетак Батајничке петље, који је планиран до краја године.
Далиборка Мучибабић, Политика
