Јован Дучић као један од најпознатијих српски песника и дипломата био је тема нове емисије која нам стиже из продукције ХелмКаст. У овој емисији угостили смо писца и новинара Славишу Павловића који је после десетогодишњег, интензивног истраживања написао књигу „Химерина крв“ у којој се бавио животом и делом Јована Дучића.

Дучић, као наш најпознатији дипломата између два рата, доста времена је провео на служби у Италији, а његов најбитнији задатак је био изручење Павелића тадашњој краљевини СХС.
– Међутим, то се није догодило јер су у моменту потписивања споразума Дучића преместили у Румунију, како би могли да наставе неке закулисне радње – каже Павловић, који такође наводи да је после неколико година у Италији и успостављања бољих односа између Краљевине СХС и Италије, гроф Ћано рекао Дучићу да му припреми списак тих сто – двеста људи, на шта му је Дучић одговорио да он има списак између хиљаду и две хиљаде људи – каже Павловић.
Као истраживач Дучићевог живота и рада убеђен је, да историја није кренула другим правцем и да је за службу у Италији Дучић добио премијерско место коме се надао, да би у том случају до распада Југославије дошло и пре Другог светског рата.
„Павелић не би ни стигао да се крије по Италији да је Црна Рука имала свој пуни потенцијал тих тридесетих година прошлог века“ – тврди Павловић.
Широј јавности је мало познато да је Дучић је био оснивач Српске народне одбране:
– Дучић је лично својом руком уписивао добровољце, односно четнике, у чету Воје Танкосића. А и сам се пријавио као добровољац заједно са Браниславом Нушићем, Владиславом Рибникаром и другима – додаје Павловић у одговору на питање о СНО.
Занимљив је и однос Дучића са Мештровићем за кога каже да је прво био Србин, па Југословен па Хрват, а поред тог конвертитства му је замерао и „кече на глави победника“.
Како се овај сукоб завршио и какав је био Дучићев однос према комунистима, Пашићу, Карађорђевићима и који су скандали највише потресли Дучића погледајте у овој емисији.