Лазар Павловић је широј јавности већ више од десет година познат као ЛГБТ активиста из Геј стрејт алијансе, који је у јануару ове године постао биолошки родитељ једног малог Огњена. Многе је та вест на Фејсбуку изненадила, неке чак и негативно (!?) те смо поразговарали са Лазаром о његовој новој животној улози – родитељској, пише ЛГБТ магазин Оптимист.
Павловић је у интервјуу за Оптимист разговарао о томе како је, упркос вероватноћи живота у земљи Србији, постао отац. Део интервјуа преносимо уз дозволу Лазара Павловића , наводи Блиц.
„Хвала на честитки од срца. Сматрам да најпре треба честитати Огњеновој мами Снежи, с обзиром на то да је Огњен моје тек прво, а њено четврто дете. Она је добро, опоравља се од не баш лаког порођаја, а ја се осећам сјајно имајући у виду да је и Огњен добро, да уредно напредује, као и да сам врло дуго желео да постанем родитељ“.
Да ли су страх и брига саставни део живота сваког родитеља?
„За страх нисам сигуран, а верујем да брига јесте саставни део родитељског живота у мањој или већој мери због разних разлога. Одлично се осећам и сналазим као тата и убеђен сам да ћу одгајати Огија на најбољи могући начин. Оно што ме је увек бринуло, још док сам само маштао о томе да постанем родитељ, је да ли ћу успети да припремим сина за адекватан одговор на ситуације у будућности у којима ће му неко пребацивати и задиркивати га због бисексуалности његовог оца. Мислим да смо Снежа и ја успели да направимо добар план за то“.
Да ли себе сматрате дугином породицом? Каква је уопште ваша тренутна породична ситуација и како си се носио са свим шкакљивим питањима и недоумицама?
„Можда смо дугина, а сигурно смо једна јако велика, необична и срећна породица са неколико деце и више паса и мачака. Јако сам поносан на ту чињеницу имајући у виду многе тешке и на изглед непремостиве препреке са којима смо се Снежа, деца и ја сусретали, а пре или касније их удруженим снагама превазилазили.
Недоумица у вези са тим да ли желим да будем са Снежом у емотивној вези, шта све то значи и подразумева, а касније и да ли желим да постанем отац пошто је она затруднела, код мене уопште нису постојале.
У годинама сам у којима би свака несигурност и неодлучност те врсте вероватно била срамотна и сувишна. Самим тим није ни било шкакљивих или незгодних питања из околине. Снежа се, међутим, због моје сексуалне оријентације сусрела са очекиваним, мада ретким прозивкама попут „како си могла у педера да се заљубиш“, „како можеш да дозволиш да ти он одгаја децу“ и њима сличним. Један од разлога због којих је бескрајно волим је што се од људи који су то изговарали трајно удаљила, ставивши тако свима до знања шта јој је најважније. Част је и привилегија бити део ове породице“.
Шта ако твоје дете буде ЛГБТ?
„Делићу његову срећу и трудићу се да будем ту за сваку помоћ или савет који затражи. Познато је да неретко у Србији ЛГБТ особе бивају одбачене од своје најуже породице, од људи који би заправо први требало да их разумеју, прихвате и подрже. Стигма и социјално дистанцирање ЛГБТ особа ниједној породици, па и целом друштву ионако поларизованом по многим питањима, не могу донети ништа добро, напротив. Сваки човек заслужује задовољство својим животом, па тако и мој син. Које год он сексуалне оријентације и родног идентитета био, свакако ће бити васпитаван у духу равноправног и једнаког односа према свим људима невезано за њихову боју коже, националност, пол, сексуалну оријентацију, родни идентитет или било које друго лично својство“.
Када си на Фејсбуку објавио да ћеш постати отац, било је и негативних реакција да си издао геј заједницу. Како то објашњаваш?
„Негативне реакције те врсте су стварно биле врло ретке и долазиле су по правилу од очигледно несрећних људи, те оних који још увек не знају да постоје и бисексуалне особе, а не само хетеросексуалне и истополно оријентисане. Нисам се претерано бавио тиме нити намеравам. Реакције огромне већине људи су биле сјајне и подржавајуће и то ми је једино битно. Посебну захвалност дугујем неколицини пријатеља и колега из активизма, који су, иако то није било неопходно, самоиницијативно прикупили одређени новац и уплатили нам као вид помоћи“.
Многе ЛГБТ особе желе да се остваре у улози родитеља. Који је твој савет?
„Не постоји универзалан савет, јер у Србији још увек није законски регулисано усвајање деце од стране истополно оријентисаних особа или парова и непознаница је када ће бити. Како је сурогат материнство у Србији забрањено, а усвајање деце могуће једино од стране брачних парова, ЛГБТ особе се све чешће последњих година довијају на различите начине како би постале родитељи било у Србији или по одласку у иностранство. Иако су неки моји познаници помислили да је Снежа сурогат мајка или да је и она ЛГБТ особа која са мном има договорени однос зарад рођења детета, ја сам само имао срећу да се после скоро 20 година заљубим поново у једну сјајну, успешну и јаку жену која је, испоставиће се као и ја, желела да имамо наше биолошко дете. Надам се да ће због многих ЛГБТ особа које желе да постану маме и тате наша држава што пре смоћи снаге да правно омогући регистровање истополних заједница и усвајање деце од стране ЛГБТ особа и парова“, завршава Оптимист, а преноси Блиц.
Предраг Аздејковић, Оптимист / Б92 / Блиц
Svaka čast ! Samo deca neka se rađaju.