Тесла није живео и умро у сиромаштву – Лажни комунистички мит о „заборављеном српском генију“

0

Једна од многобројних лажи са којима се свакодневно суочавамо је она да је највећи српски научник и најпознатији Србин свих времена Никола Тесла живео у беди, заборављен од свих, сам, и као некакав несхваћени занесењак и чудак, који је једино хранио голубове и разговарао са њима.

Фото: Никола Тесла у Њујорку са Б. Стојановићем, генералним конзулом Краљевине Југославије 1938. године.

У питању је подвала хрватских комуниста који већ деценијама шире мит о заборављеном и сиромашном Тесли који се поноси својом лажном „хрватском домовином“, Титом, партизанима итд.

Хрвати и комунисти су стално инсистирали на томе да је Тесла, због сиромаштва и због тога што „ми“ нисмо могли ништа да му „понудимо“, отишао у Америку где је остварио своје снове као Американац и Хрват.

У питању су чисте лажи, као што је и лаж да је Милунка Савић у сиромаштву била чистачица и заборављена или да је војвода Живојин Мишић писао писмо краљу Александру о Хрватима итд.

Никола Тесла је рођен у кући свештеника Милутина Тесле и растао је у свештеничкој фамилији и са очеве и са мајчине стране. Ту је било и официра и предузетника и Тесла је изданак, и по очевој и по мајчиној линији, једне од најимућнијих и најугледнијих српских породица у аустријској Војној Крајини. И као такви, Тесле су одувек живели у релативном луксузу и били у стању да школују своју децу у најбољим школама.

Млади Никола Тесла је тако, током школовања у Политехничкој школи у Грацу, чак и упао у проблем са коцком, јер је трошио паре које је од добијао од породице.

Тесла је после тога ишао од Марибора до Прага, да би га на крају његов ујак, који је био аустријски пуковник, запослио у Будимпешти преко својих веза, пошто је Тесла био избачен са факултета и привођен због коцке. Ту Тесла добија прилику да први пут експериментише са Едисоновом опремом. Касније га ујак и склања од аустријске војске, плаћа му да пређе са послом у Париз Едисон, а затим у Едисонову лабораторију у Њујорк код већ тада чувеног Томаса Едисона. На сваком од тих послова, Тесла је имао огромна примања.

У Њујорку већ почиње да се прави мит о Тесли. Он увек живи на највишој нози, дружи се са елитом Њујорка и Америке, оснива фирму, добија милионске послове и медијску пажњу какву данас уживају најпознатији људи у Америци. Теслу су спонзорисали највећи богаташи света у том тренутку попут Џеј Пи Моргана, Џорџа Вестингхауса итд.
Тесла је све то време живео само у најскупљим хотелима, хранио се у најскупљим ресторанима, путовао, држао предавања, оснивао најмодерније и најскупље лабораторије за своје пројекте итд.

Тесла никада није живео у сиромаштву, имао је до краја испуњен живот, био је знан, поштован и цењен до краја живота. Као такав је и долазио и у Београд и са поносом истицао да је он Србин, што је „највећа могућа“ титула и да је она „виша од краљевске“, како је сам писао у својој серији аутобиографских прича под насловом „Моји проналасци“.

Тесла је и данас једно од најпознатијих имена на свету и његова популарност поприма вртоглаве размере. Он постаје свима узор, најбољи бренд електричних аутомобила, који је изузетно популаран, носи његово име, о њему се свакодневно говори на сваком ћошку наше планете.

Једино су Хрвати и комунисти од Тесле правили напуштеног, сиромашног, разочараног, превареног занесењака кога нико не разуме и кога су Срби заборавили и кога су се одрекли.

Чак и под старе дане, Тесла је живео и умро у тада најскупљем њујоршком хотелу „Њујоркер“, а пре тога је деценијама живео у најпознатијем хотелу на свету „Валдорф-Асторија“ у Њујорку.

Никола Тесла је, захваљујући нашем амбасадору у Вашингтону Константину Фотићу, живео живот потпуно лишен свих финансијских проблема, јер је од своје државе и свог народа добијао врло пристојан месечни приход. У време највеће светске економске кризе 30-их, година прошлог века, Тесла је добијао месечну пензију од владе Краљевине Југославије и то у време када је златни динар био јачи од долара. Највиша примања имао је од 1936. године па све до своје смрти на Божић 1943. године.

Чак и за време Другог светског рата, наша влада у избеглиштву је Тесли редовно уплаћивала његове приходе. Влада је такође поставила његовог сестрића Саву Косановића за генералног конзула у Њујорку, како би пазио на остарелог ујака и касније пренео његову заоставштину у Београд. Тих ратних дана, Тесла је имао и плаћену негу од стране наше владе.

На насловној фотографији Видите најславнијег српског научника Николу Теслу, лево, у својој 81. години, у Њујорку са Б. Стојановићем, генералним конзулом Краљевине Југославије. Фотографија је настала 26. јула 1938. године током интервјуа за београдски часопис Време.

ФБ Историја Срба

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.