Црногорски митрополит окривљује Српску православну цркву (СПЦ), Српску академија наука и уметности (САНУ) и удружење књижевника Србије, а има бојазан да су размере геноцида у Сребреници још веће, пише данашња Ал Џазира.
Злочин нема упориште ни у једној великој религији, и оне који раде такве ствари не можемо сматрати људима, рекао је митрополит Црногорске православне цркве Михаило (ЦПЦ), пошто је у недељу одао почаст жртвама „геноцида“ у Сребреници. Први је „челник једне православне цркве“ који је, 2005. године, дошао у меморијални комплекс у Поточарима код Сребренице поклонити се убијеним муслиманима и пружити подршку њиховим породицама, наставља арапски дневник у истом тону.
Више од 8.000 бошњачких мушкараца и дечака убијено је у јулу 1995. године у Сребреници, на истоку Босне и Херцеговине, а те злочине Међународни кривични суд за бившу Југославију (ICTY) у Хагу оценио је као злочин геноцида, у пресудама које је изрекао против највиших војних и политичких званичника босанскохерцеговачког ентитета Република Српска, укључујући заповедника војске РС-а Ратка Младића и првог председника тог ентитета Радована Караџића.
Злочинци и даље хероји
Младића (78) је 8. јуна другостепеном пресудом на доживотни затвор осудио Међународни механизам за кривичене судове, наследник МКСЈ-а. Исти механизам је правоснажно на доживотни затвор осудио и Караџића (74) у марту прошле године.
Упркос пресудама међународног суда, водећи политичари у Републици Српској осуђене за ратне злочине још увек славе као националне хероје, злочине често називају легитимном осветом, или умањују размере геноцида у Сребреници премда су ти злочини проглашени највећим на европском тлу после Холокауста из Другог светског рата, тврди Ал Џазира. Као пример, у част Младићу нацртан је гигантски мурал у граду Фоча, око 200 километара од Сребренице, којег локалне власти одбијају уклонити.
“Има података да су табути (у Меморијалном центру у Поточарима) празни, да у њима нема посмртних остатака, него се само стави име”, рекао је Милорад Додик, члан трочланог Председништва БиХ из Републике Српске, у недељу док су светски челници изражавали пијетет према жртвама.
Србија се боји репарације
Митрополит Михаило верује да се у РС, али и у суседној Србији боје репарације, одштете коју би преживеле жртве и породице убијених могле тражити, због чега одбијају признати геноцид у Сребреници.
„То су огромни новци“, рекао је митрополит Михаило за Ал Џазиру, додајући да су његови страхови да би размере геноцида у Сребреници могле бити још и веће од оног што се тренутно приказује у службеним документима, а то би се могло утврдити у наредним годинама уз коришћење савремених технологија за откривање посмртних остатака.
Црногорски митрополит, оштар противник десничарских политика, Српску православну цркву (СПЦ), Српску академија наука и уметности (САНУ) и удружење књижевника Србије и даље сматра одговорним за ратове на простору некадашње Југославије који је само у Босни и Херцеговини однео 100.000 људских живота, од 1992. до 1995. године, а економију региона оставио далеко иза остатка Европе.
„То је ‘тролист’ који је разбио Југославију“, рекао је митрополит Михаило. Уз то, додао је, ни данас се није одустало од идеје стварања “велике Србије”, која би, према српским националистима, требала да обухвата део Босне и Херцеговине, Црну Гору и још неке делове у регији. Актуелну владу Црне Горе премијера Здравка Кривокапића митрополит Михаило такођер је оптужио да је изравно просрпска, и да ради на штету Црне Горе.
„Да Црна Гора није ушла у НАТО, и да није пред вратима Европске уније, сигуран сам да би до сада избио грађански рат у Црној Гори. Али, на срећу, то се неће десити“, рекао је Михаило. Српска православна црква прошле је године предводила протесте у више црногорских градова, супротстављајући се влади Демократске партије социјалиста и новом закону о религијским паравима, према којем је држави Црној Гори требао припасти значајан део имовине којом тренутно управља СПЦ. Уз помоћ СПЦ формирана је актуелна црногорска влада премијера Кривокапића.
Етнички чисте државе нису добре
Концепт етнички чистих земаља како то заговарају политичари десничари у земљама насталим распадом Југославије, за челника ЦПЦ Михаила није одржив. Он је рекао да би грађани требало да одбаце такву политику. Позвао је на дијалог. Митрополит каже би народи на Западном Балкану требало да уживају у различитости култура и религија, и да не би требало да се боје једни других.
„Људи би требало да буду заједно; да гледају различите културе, различите народе, да слушају различите језике, да живе у грађанским државама где сви људи имају једнака права“. Митрополит Михаило је поручио да три велике религије: хришћанство, јудаизам и ислам такође не искључују једна другу, те да то не би требало да раде ни народи између себе.
Армин Аљовић, Ал Џазира
, Српску академија наука и умјетности (САНУ) и удружење књижевника Србије){kind=link}