Шаљивџије дале своје предлоге за нова хрватска имена традиционалних балканских оброка: Од „мљевеника“ до „десет у пола мозга“

0

Маркетиншким потезом загребачког угоститеља који ћевапе назвао „мљевеницима“ просечан љубитељ балканског гурманлука осећа се као да му је неко отео ћевап из уста и гурнуо му „мљевеник“.

мљевеници
Фото: Илустрација

Одлука загребачког угоститеља да ћевапе назове „мљевеницима“ запалила је друштвене мреже у региону. Док мањина коментатора сматра да је власник ресторана „Инста@Фуд“ направио одличан маркетиншки потез, што реакције на мрежама и показују, већина шаљивџија је по угледу на „мљевенике“ дала своје предлоге за нова хрватска имена традиционалних балканских оброка.

Од „зракомлата“ до „пајцековог самозгара“

Тако је предложено да се кобасица назове „надјевеном мљевеницом“, Карађорђева шницла „одреском Црног Ђуре“, ћуфте „мљевобалунчићима“, док би прасеће печење било „пајцеков самозгар“. Пљескавица би била „мљевеница“ мада је било предлога и да се назове „табанастом мљевеницом“, а уз њу би било пожељно наручити и „киселомлијечно напиткало“.

Маркетиншки потез загребачког угоститеља подсетио је на званичну „језикословну“ политику Туђмановог ХДЗ-а с почетка деведесетих кад су и у „озбиљном тиску“ авиони називани „зракопловима“, хеликоптери „зракомлатима“ а сироти мали врапци – „зрноједима“.

Отимање ћевапа из уста и гурање „мљевеника“ – као у скечу „Надреалиста“

Писац Виле Журић каже да се као љубитељ ћевапа помало осећа погођеним овом језичком бравуром али додаје да није важно како се зове ћевап него да ли је укусан. Према његовим речима, до одустајања од „ковања нових речи“ у Хрватској никад није ни дошло, а као доказ наводи да у хрватском друштву сваке године постоји такмичење за стварање нових речи.

„Уместо да причамо о томе да се отимају за то чији је ћевап, да ли је сарајевски, бањалучки, пазарски, лесковачки или пиротски, па да буде и загребачки или љубљански, овде имамо обрнуту ствар за оно што је најслађе свим Југословенима. Просто, осећате да вам из уста неко отима ћевап, а да вам стави то, како су рекли, мљевеник. Не знам како бих се осећао кад бих рекао десет мљевеника… у шта сад? Како они кажу сомун, јесу ли то измислили? Како се каже лук или јогурт? Дакле све би требало да се измисли. И како се зове место где се праве ти мљевеници? Мљевеначница или тако нешто“, додаје он.

Тако да ми нисмо престали да живимо у неком неснимљеном најбољем скечу Монти Пајтоноваца или Топ листе надреалиста јер постаје сулудо у којој мери људи верују политикама својих вођа, истиче Журић.

Већи проблем – глобализација ћевапа

Он сматра да је већи проблем од мљевеника глобализација ћевапа, тако да у Београду, Новом Саду, Зрењанину и Панчеву може да се поједе оригинални сарајевски ћевап, што постаје помало сулудо јер се раније знало где је шта добро и где се ишло да се шта једе.

Десило се, подсећа Журић, да су Словенци заштитили кајмак или ајвар као свој производ „али му макар нису мењали име“, а у овом случају имамо неку нову фазу „наставка раздвајања другим средствима“, али је питање колико смо и даље заједно и колико су и ти мљевеници доказ да су „брендови југоносталгије и даље врло живи“.

Коментаришући образложење загребачког угоститеља да специјалитет назове мљевеницима да не би увредио људе из Босне јер су ћевапи њихов бренд, Журић каже да помињањем речи бренд западамо у неке воде које немају везе са ћевапима и додаје да би могао да погледа у речник где би видео да је ћевап турцизам који значи комад меса.

мљевеници
Порција ћевапа или – „мљевеника“

Како је „банана сплит“ постала „банана Нови Сад“

„Уместо да ми сад говоримо, има нека роштиљијада али да се зове ћевапијада, па да видимо који је бољи и зашто нико неће да открије рецепт за своје ћевапе ми у ствари говоримо о промени назива, што је потпуно једна литерарна, књижевна ствар, али ето, десило се и то. Мада се сећам кад је почео рат у Хрватској да су их некако другачије звали, да ли неке ћуфте од меса или тако нешто. Али не треба заборавити да се у новосадским посластичарницама онај колач ‘банана сплит’ звао ‘банана Нови Сад’ јер су они мислили да је то Сплит, а не да је то подељено“, каже Журић.

Додаје да би волео да проба „мљевенике“ али да би му био проблем на ком језику би их оценио.

„Колико ситуација била трагична толико је комична и хајде да пребацимо на то комично јер како год га звао важно је да не буде, што би мој покојни деда рекао у Сарајеву, како су ћевапи сваког дана краћи са обе стране и да ли је десет у пола, вазда десет у пола“, закључио је Журић.

Владимир Судар, Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.