Инат, блеја – шест могућих предлога Србије за Унескову листу нематеријалног културног наслеђа

1

Предлог Шпанаца да заштите вечерње летње разговоре као нематеријално културно наслеђе отворило је питање којим би сличним стварима Србија могла да парира Шпанији.

нематеријално културно наслеђе
Тинејџерска блеја / Фото: Илустрација

Већ смо заштитили славу, коло и певање уз гусле, а сада вам представљамо шест ствари које постоје само код нас и које бисмо могли да заштитимо као нематеријално наслеђе.

Клупе на шору

Слично вечерњим летњим разговорима у Шпанији, један читалац нас је подсетио да Сремци имају клупе на шору.

После напорног дана, многи становници војвођанских села седну на клупе испред кућа и разговарају са комшијама и пролазницима. На тај начин сазнају најважније информације из непосредног окружења, али сазнају и вести из земље и света.

Клупе на шору су аутентичне за Срем / Фото: РТС

 

Блеја

Урбана варијанта клупе на шору јесте блеја у крају. Разликује се у томе што се у крај излази без посебног циља, осим да се „изблеји“.

Теме разговора који се воде су неодређене – од спорта, преко дешавања на послу и у школи, до политичких и друштвених тема. Блејање у крају је чешће у насељима ван центра града, због недостатка кафића, али и уштеде новца.

„Један дан од понедељка“

Реченица којом на културан начин замењујемо чувену изреку „мало сутра“.

Људи је најчешће користе приликом „договора“ за одлазак на пиће са неким кога дуго нису видели или када треба да измире ситна дуговања према банкама и пријатељима. Понекад је и шефови користе када не знају да кажу запосленима када ће плата.

Промаја

Ако питате Србе чега се највише боје, већина ће вам рећи да је то промаја. Упркос томе што та реч у већини других језика не постоји, на српском језику се то дефинише као струјање ваздуха у стану или кући у којима су отворена два прозора.

Промаја је, према речима многих, узрок великог броја здравствених проблема – кочења врата и леђа, прехладе и одузимања делова тела. Свако помицање завесе узроковано промајом, чак и при високим температурама, предмет је расправе у многим породицама, нарочито између старијих и млађих чланова домаћинства.

Инат

Још једна реч која се не може превести на готово ниједан други језик. Често чујемо да неко нешто ради „из ината“. Често је у питању супротстављање ауторитету, било родитељима, било наставницима у школи, а можда би се најбоље могло дефинисати као упорност у истрајавању, без размишљања о последицама.

Инат неретко виђамо код наших спортиста – код златних ватерполиста у полуфиналу Олимпијских игара у Токију, али и у великом броју најнеизвеснијих тениских мечева Новака Ђоковића. Многи кажу да је инат највећи српски бренд, а могуће је да га никад нећемо заштитити – из ината.

‘Ладан бетон је, ако је веровати старијима, узрочник многих здравствених проблема / Фото: Илустрација

‘Ладан бетон

Још један узрочник многих здравствених проблема код младих, уколико питате старије. Колико сте пута чули, пре него што сте кренули негде, да не треба да седите на „’ладном бетону“.

Када је зима, свакако није препоручљиво седети на бетону, али уколико се прехладите током лета, старији ће вам рећи да је то од ‘ладног бетона, иако вероватно нисте ни помислили да седнете на такву површину.

Уколико имате предлог за допуну наше листе, напишите их у коментарима.

Иван Симоновић, РТС

1 коментар

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.