Знате ли ШТА је Ана Брнабић данас потписала? Шта је Центар за четврту индустријску револуцију који Београд добија 1. марта

У седишту Светског економског форума (СЕФ) у Женеви, данас је потписан Споразум о успостављању Центра СЕФ-а за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

центар за четврту индустријску револуцију
Фото: Илустрација

Параф на споразум ставили су директор владине Канцеларије за ИТ и електронску управу Михаило Јовановић и Џереми Јургенс, извршни директор задужен за центре СЕФ- за четврту индустријску револуцију, у присуству премијерке Србије Ане Брнабић и оснивача и извршног директора СЕФ-а Клауса Шваба и председника СЕФ-а Боргеа Брендеа.

Центар Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији биће 16. у мрежи центара СЕФ-а у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови Центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Радиће у оквиру владине Канцеларије за ИТ и електронску управу, а сарађиваће са научним институтима, државним установама и приватним сектором.

Званичници Србије и у претходном периоду истицали су да наша земља има шансу да искористи четврту индустријску револуцију и буде чак и један од њених лидера и победника.

Споразум је један корак у даљем напретку у тој области, а уз то често је истицана и чињеница да ИТ сектор и креативна индустрија представљају најбрже растући сектор у српској економији.

центар за четврту индустријску револуцију
Фото: Влада Републике Србије/ Пеђа Вучковић /Танјуг

Екосистем формиран око Центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Шта се крије иза овог Центра

Овако извештавају медији, а просечном читаоцу је тешко разумљиво шта је суштина пројекта Четврте индустријске револуције. На друштвеним мрежама се о томе повела дискусија.

Медији су претходних година писали о томе.

– Појам Четврте индустријске револуције први пут је употребио Клаус Шваб, директор Светског економског форума, 2015. године.

Претходне индустријске револуције највише су промениле начин на који радимо, док ће, чини се, ова последња утицати и на начин на који мислимо и умањити, или пак потпуно укинути јаз између људи и технологије – писала је еКапија.

– Четврта индустријска револуција, промениће не само оно што радимо, но и то ко смо. То ће утицати на наш идентитет и сва питања повезана с њим: наш осећај приватности, поимање власништва, обрасце потрошње, време које посвећујемо послу, слободном времену, начин на који развијамо каријеру, негујемо своје вештине, упознајемо људе и негујемо односе са њима – рекао је Шваб.

Сведоци смо тога да је реч о глобалном концепту дигиталне трансформације који указује да улазимо у ново индустријско доба.

Вештачка интелигенција (Artificial intelligence – AI), Машинско учење (Machine learning), ИоТ (Internet of things), нанотехнологија, роботика, 3Д штампачи, биотехнологија, паметни градови, Биг Дата… само су неке од промена које су већ захватиле свет и убрзано се шире.

Фото: Printscreen

Поставља се питање зашто је Србија укључена у овај пројекат и то као „лидер у региону“.

Колико је становништво Србије упознато са свим опасностима које по његову приватност и егзистенцију доноси Центар чије је отварање најављено и да ли ће у догледно време адекватно реаговати на оно што му се спрема, остаје да се види.

Хронограф / Танјуг / еКапија