Петру (7) су стрељали оца, мајку и брата (5) а он је остао жив: Упомоћ, полиција све су ми побили – рекло је дете и запечатило себи судбину заувек

Лето 1992. између 1. и 2. јула. Припадници Специјалних јединица полиције у Коњицу у рано јутро аутомобилима воде четворочлану породицу на стрељање. Професора Ђура, његову жену Власту и њихово двоје деце Павла (5) и Петра (7). Поред пута према селу Спиљани зачули су се пуцњи а потом потмула тишина. Петар је неким чудом преживео стрељање, али дете није знало да ће се ускоро придружити породици.

породица голубовић
Фото: Instagram printscreen

Гроб породице Голубовић на православном гробљу у Коњицу подсећа на трагедију коју никада не смемо да заборавимо. У јулу ове године навршила се 30-годишњица од стрељања Ђура, Власте, малог Павла и његовог брата Петра.

Многи Срби услед рата побегли су из Коњица, али не баш сви. Верујући да су безбедни, Ђуро и Власта, иначе професори у коњичкој гимназији, остали су на свом огњишту. Веровали су да немају разлога за бригу и страх, јер никоме нису учинили никакво зло. Зло их је нашло.

Припадници Специјалних јединица полиције у Коњицу поређали су Голубовиће поред пута и истовремено испалили рафал муниције по њима. Пали су сви, али је једино Петар наставио да дише. Од страха је био скамењен и није се мрдао док злочинци нису нестали у мраку. Подигао се и пошао да тражи помоћ за маму, тату и брата. Трчао је кроз тмину и надао се да ће му неко пружити утеху и рећи да ће све бити у реду.

Некако је дете дошло до полицијског пункта и себи запечатило судбину заувек. Унезверен и изгубљен, дечак је говорио да су му убијени родитељи и млађи брат, али причао је узалуд. Дежурни на пункту је јавио злочинцима који су малопре стрељали малишанову породицу да је Петар код њих.

Полицајци су се зауставили на месту Бегин Вир, извели су невино дете из аута, па у њега уперили исте цеви из којих му убише породицу. Овога пута му није било спаса. Петар је остављен на путу, као и његови најближи. Тела су данима лежала на обали Неретве пре него што су сви заједно сахрањени на Мусали.

породица голубовић
Коњиц, злочини над Србима / Фото: РТРС Youtube printscreen

Голубовићи су убијени без објашњења и без разлога, а ћутњу о овом злочину одлучио је 2018. да прекине њихов комшија, Бошњак Анис Косовац. Анис је на улазу у гробље подигао спомен плочу на двојицу браће, Петра и Павла Голубовића. Загрљени, окренути леђима одлазе заувек са овог света који је према њима био окрутан и неправедан. Одлазе и опомињу на све злочине о којима се прича и ћути – да се никада не забораве.

Непуних сто метара од своје куће у Доњем селу код Коњица, на десној обали Неретве, Косовац је на улазу у православно гробље својим новцем обновио подзид, поставио нову капију и спомен-плочу убијеним дечацима.

„Били су ми комшије, па кад неће Општина, срамота је да неко то не постави. Двоје деце неко убије и онда сви ћуте“, рекао је својевремено Косовац за ДВ и додао:

„Зли људи вероватно имају примедбе на спомен-плочу, добри људи немају. Таква обележја нису вишак гдегод се ставе, да подсећају на оно што није ваљало, да подсећају на зверства.“

породица голубовић
Фото: Приватна архива

Храм у сећање на Петра и Павла Голубовића

По завршетку рата у Босни у Херцеговини 1995. и повлачењу српског становништа са подручја Коњица, храм Светих Апостола Петра и Павла потпуно је уништен. Храм је 2006. проглашен за национални споменик Босне и Херцеговине, а повратници су неколико деценија касније покренули обнову храма у част Апостола, али и браће Голубовић који су убијени 2. јула 1992.

Сада се уз ликове апостола, на престоној икони, налазе и ликови невино страдале браће, раме уз раме са Споменком Гостићем, Милицом Ракић и Марком Симићем моле се за нас у овим тешким временима. Наша је дужност да их не заборавимо никада.

За злочине над српским становништвом на подручју Општине Коњиц после рата је ухапшено 13 бивших припадника Армије РБиХ и МУП-а из Коњица. Првооптужени за убиство породице Голубовић био је Миралем Мацић,  оптужен, између осталог, и за смрт дечака Петра и Павла Голубовића. Мацић је осуђен на 12 година затвора, а по одслужењу казне поново је ухапшен по новој оптужници за убиство цивила српске националности у Коњицу. Пре почетка новог судског процеса, Мацић је умро у затвору у јануару 2012. године.

С.Д.М, Блиц

1 коментар

  1. Strasne stvari su se dešavale. Bilo je i gorih, monstruoznih zločina.. silovanja satima devojčice od 9 god. Pred roditeljima…ne mogu da zamislim da neko „kolje“ bespomoćne… čoveka,zenu,dete…to do mog mozga nemože da dopre…

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.