Голо слепо куче је превише ружно за наше антропоцентричне укусе. Откако га је др Крис Фолкс назвао сабљозубом кобасицом, што је урадио пре десет година, постало је готово немогуће заборавити тај надимак. Али, иако необични глодар не шармира лепотом, има мноштво невероватних особина које заслужују пажњу.
Еволуција слепог кучета као да је пратила шаблон из научнофантастичних филмова. Мала животиња, која живи у источној Африци, време проводи у подземним колонијама. Заједница може да броји неколико стотина јединки и понаша се попут мрава или термита. Младунце рађа искључиво краљица колоније, која се пари са једним или неколико одабраних мужјака. Остали припадници заједнице марљиво патролирају прокопаним тунелима као радилице и војници.
На списак куриозитета свакако би требало додати и дуговечност. Голо слепо куче може да живи 30 година, што је неуобичајено за глодаре. Кардиоваскуларни систем и мишићи му не показују значајне назнаке пропадања током старости, а велике истурене зубе може да помера независно, као штапиће. У случају потпуног недостатка кисеоника, метаболизам ове животиње користи фруктозу као погонско гориво за ћелије. Захваљујући овој карактеристици, голо слепо куче може да преживи чак 20 минута без ваздуха. Поред тога, не осећа бол и не оболева од карцинома.
Последња карактеристика веома је привлачна научницима. „Биолози су обично радили са мишевима и воћним мушицама да би проверили хипотезе, јер ове животиње релативно кратко живе и имају брз репродуктивни циклус, што омогућава да се проучавају последице које се одражавају на много генерација. Са овим смо кренули у другом правцу. Ако проучавате дуговечност, на пример, зашто не бисте проучавали животиње код којих су генетске особине еволуирале тако да омогуће дуг живот?“, изјавила је за Гардијан Вера Горбунова, научница са Универзитета у Рочестеру.
Од тада је прошло седам година, али се истраживање отпорности голог слепог кучета на карцином још увек спомиње у академским круговима. Горбунова је са тимом истраживача дошла до закључка да ћелије слепог кучета не расту превише близу једна друге. Претпостављало се да је за то заслужан хијалуронан, полимерни угљени хидрат који у међућелијском простору имају сви сисари. Голо слепо куче га, међутим, има у изобиљу, што омогућава активацију одређеног гена и доводи до уништавања ћелија рака. Ово једноставно објашњење део је велике и комплексне слагалице, чији детаљи нису у потпуности расветљени.
У време када је откриће о ћелијама слепог кучета изазивало одушевљење, било је јасно да се тек загребало по површини. Употреба HMW-HA хијалуронана у терапијске сврхе не делује немогуће. Разлози за оптимизам проналазили су се у сличној употреби молекула при третирању артритиса и козметичких проблема. Али, отежавајућа околност је што би улога HMW-HA у спречавању карцинома могла бити занемарљива ако се посматра независно од других, још увек неразјашњених процеса. Судећи према новом истраживању са Универзитета у Кембриџу, могло би се испоставити да хијалуронан није ни важан колико мислимо да јесте.
Када је др Валид Калед спровео експеримент ослањајући се на резултате Горбунове из 2013, могао је да види да су генетски модификоване ћелије голог слепог кучета ипак расле на супстанци која подржава карцином, као и да су довеле до појаве тумора на тестираним мишевима. То не значи да животиња није имуна на обољевање, већ да механизми који се крију иза њене фасцинантне отпорности на карцином захтевају додатно објашњење.
Горбунова је коментарисала нове податке у часопису Nature, наводећи неколико могућих разлога за појаву другачијих резултата код британских колега. Калед и његови сарадници са Кембриџа, међутим, тврде да су били екстремно пажљиви и да су под различитим околностима добијали исте резултате и појаву канцерогених ћелија. Потрага за одговорима и дискусија се настављају.
„Ако будемо разумели зашто голо слепо куче не оболева од карцинома то ће нам отворити врата да разумемо нове начине за потенцијалну превенцију карцинома који се јавља код људи“, рекао је недавно за Гардијан др Еван Сент-Џон Смит, један од истраживача са Универзитета у Кембриџу. Тајна би, према његовом мишљењу, могла бити скривена у ћелијском окружењу или у имуном систему глодара.
Немачки природњак Едуард Рупел, који је слепо куче открио у 19. веку, није могао ни да наслути колико ће мало чудо природе бити важно у будућности, али био је једнако изненађен. Бледо створење без крзна, чији су зуби израстали директно из коже, а очи изгледале попут перлица, личило му је на последицу некакве ужасне болести или мутације. Помислио је да пред собом има дефектну јединку врсте, чији други примерци сигурно изгледају другачије. Нека од питања која су Рупела навела на погрешан пут још увек су актуелна и далеко су од тога да постану круцијална за човечанство. Шаљиви др Фолкс, који се више од 30 година бави голим слепим кучетом, истакао је једну такву недоумицу. „Немамо никакву идеју зашто је голо.“
Љубисав Панић, City magazin
