Руске фирме ничу по Србији – Шанса за земљу или више штете него користи

0

У последњих месец и по дана, од почетка рата у Украјини, у Србији је отворено 288 фирми чији су оснивачи или власници удела руски држављани.

руске фирме
Фото: Илустрација

Душан Јањић из Форума за етничке односе мисли да је то шанса за Србију и наводи да одлуком Европске уније нису све руске фирме и бизнисмени стављени на листу за санкције. Новинар листа Данас Мијат Лакићевић изјавио је да је то, наизглед, добра вест – страна улагања и нова радна места, али је изразио сумњу да би Србија, дугорочно и у ширем контексту, од тога могла да има више штете него користи.

Ер Србија је повећала број полазака за Москву и профитирала. Али, више од тога, многи путници који су стигли из изоловане Русије остали су у Београду и одлучили да овде отворе фирме, пошто је Србија остала једна од ретких земаља из којих и даље може да се послује и са Русијом и са западом. Нису дошли само руски држављани, наглашава Душан Јањић из Форума за етничке односе.

„Али, имамо и велики талас регистровања фирми Руса из Украјине као и Украјинаца из Украјине. Дакле, Србија се види као једно прелазно решење за тај мали и средњи бизнис. Она би могла да постане и трајна дестинација многих који желе да раде јер ово неће стати у једној години“, истиче Јањић.

Да има законе као Кипар или Луксембург, Србија не би била само привремена дестинација, наглашава Јањић. Економски новинар Мијат Лакићевић, види други проблем. Евентуални бес Европске уније због тога што Русија преко Србије избегава санкције.

„Види се да Србија из те своје политике која није осудила руску агресију извлачи економску корист. То сигурно удаљава Србију од Европске уније по становиштима европских земаља, по становиштима европске администрације“, наводи Лакићевић.

Због неусклађивања са санкцијама ЕУ, Србија је већ на лошем гласу на Западу, додаје.

„То може да шири илузију у Србији да је нама овако супер и да нама та Европа ни не треба. И онда ће ти десничарски покрети, националистички, конзервативни, за које смо видели да су већ ојачали, захваљујући ратној политици да јачају“, каже Лакићевић.

Јањић, пак, подсећа да нису све руске компаније под санкцијама, и да Србија треба да прати спискове и одлуке САД и ЕУ и да се води јасним правилима ко може, а ко не да отвори фирму овде.

„То је развојна шанса Србије и мотиви тих људи су различити. Неки се склањају од санкција Европске уније, а неки се склањају од режима“, наводи Јањић.

Од око 300 новоотворених руских фирми у Србији, већина су мала друштва са ограниченом одговорношћу која се баве трговином. Уз неколико средњих предузећа из ИТ сектора.

Петар Гајић, Н1

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.