ФАТАЛНА ДАМА БЕОГРАДСКЕ КНЕЖЕВСКЕ ЕЛИТЕ Са само 19 година изазвала је СКАНДАЛ НА ДРЖАВНОМ НИВОУ: Два пута се удавала за своје рођаке, а онда се заљубила у пријатеља свог сина

0

Не дешава се често да једна двадесетогодишњакиња изазове скандал на државном нивоу. И ако се деси, у то се онда умеша једна кнежевска династија, двојица високоугледних државних чиновника, један професор и свештеник, и на крају, рођена мајка дотичне младе даме. Додајте томе још и испреплетане крвне, рођачке и политичке везе, и ето интригантног сценарија за љубавни трилер.

катарина константиновић
Катарина Константиновић / Фото: Wikipedia

Ништа мање интригантна није ни чињеница да је већина актера доживела трагичну судбину. Притом је и главна протагонисткиња „за успомену и дуго сећање“ понела један метак. Уз контроверзне заплете и необичне преокрете, ова љубавна-рођачко-политичка драма збила се у Београду друге половине 19. века. Име фаталне девојке било је Катарина Константиновић.

Девојка из београдске кнежевске елите

Међу елитним друштвеним круговима, ондашњи Београд је у Анки Обреновић већ видео своју femme fatale. Као братаница кнеза Милоша Обреновића Првог, делила је родбинске везе са најмоћнијом српском породицом. Но, било је ту и компликованијих веза – пре свега оних ванбрачних, и то са зетом Обреновића, трговцем Јованом Германом.

Ипак, Катарина Константиновић, рођена 1848, била је законито дете из Анкиног брака с румунским спахијом Александом Константиновићем. Са мајчине стране, била је унука господар Јеврема, рођеног брата кнеза Милоша, пише 011инфо.

Пошто је у десетој години остала без оца, кнез Михаило је Катарину и њену мајку често позивао да бораве на Обреновићевом двору. Две године касније, Михаило по други пут постаје српски кнез. Анка је, пак, у то време ушла у ванбрачну везу са трговцем Германом, чија блаженопочивша супруга је иначе била Анкина сестра. Са Германом је Анка добила и ванбрачну кћи, а испоставиће се да ће сличним стопама поћи и Катарина.

Несвакидашње освајачке стратегије мајке Обреновић

Нови-стари владар, пак, мучио је сопствене породичне муке. Супруга кнеза Михаила, мађарска грофица Јулија Хуњади де Кетељ, није могла Кнезу да подари наследника. Притом, и српски народ ју је гледао с подозрењем, пре свега због мађарског порекла и католичке вере. На све то, Јулија се упустила и у ванбрачну аферу са аустријским грофом Карлом фон Аренбергом.

Но, Катаринина мајка је на ову породичну драму ипак гледала с оптимизмом. Кад јој је кћи напунила 15 година, Михаилов брак је већ био у озбиљној кризи. Тада је Анка, водећи се практичним резоном, разрадила читаву стратегију како би Катарина заузела место владареве супруге.

Једна ствар јој је у томе посебно ишла на руку: кнез Михаило је, по свему судећи, волео Катаринино друштво. Стога је Анка своју кћер мудро саветовала да што чешће буде уз њега. Но, имала је и помало неуобичајене методе: осим „педагошких ћушки“, Анка је Катарини диктирала љубавна писма Михаилу. Чинило се да су се ове технике ипак показале ефикасним: између Катарине и Михаила напослетку се родила права љубав, бар до тренутка у ком се (замало) није претворила у љубавни троугао.

Ко је био професор коме је Катарина сломила срце?

Дамјан Павловић био је млади учитељ физике који је, поред своје логичке и рационалне стране имао и ону романтичну. Волео је да бележи стихове, а није му требало много ни да „падне“ на шарм своје ученице којој је држао приватну наставу. Да ли је и Катарина њему узвраћала симпатије остало је до краја непознато. Међутим, опчињени професор ипак је одлучио да јој испрва анонимно признао љубав, знајући да спрам Кнеза нема никакве шансе.

Своје непотписане стихове објавио је у листу Вила. Потом је, после једног предавања, клекнуо пред Катарину и признао јој своја осећања. Врисак изненађења који се зачуо из Катаринине собе дигао је и остале укућане на ноге. Млади професор, затечен на коленима у соби своје ученице, одмах је истеран из куће. Идућег дана, вест је стигла да је Дамјан Павловић скратио себи муке пиштољем наслоњеним на чело.

Случај ће хтети да господин који је најурио несрећног професора годинама касније постане Катаринин супруг. Но, ваљало је пре тога младу даму удати за Кнеза.

Несуђена Кнегиња Обреновић

Анка Обреновић засигурно је задовољно трљала руке знајући да Михаило, откривши аферу кнегиње Јулије, жели да оконча брак и ожени се Катарином. Но, таква одлука била је још контроверзнија: Катарина је била кћерка његове сестре од стрица, и када су о Кнежевим намерама дознали политичари, свештеници и обичан народ, сви су били огорчени.

Упкос свему, Михаило и двадесетогодишња Катарина верили су се јуна 1868. године. Но, велика љубав окончаће се и пре но што је ико могао да претпостави. Само три дана касније, кнез Михаило је убијен у атентату на Кошутњаку. Поред будуће кнегиње, тог поподнева су му друштво правиле и Анка Обреновић и Катаринина бака Томанија. Михаило је од испаљених метака страдао на месту, као и Анка, која је пре тога покушала да се избори са нападачима.

Сада већ несуђена кнегиња погођена је с три метка. Бежећи кроз шуму оклизнула се и пала у јарак, и питање је да ли би преживела да није било извесног млекаџије који ју је пронашао и одвезао до града. Катарини су лекари успели извадити два метка. Трећи ће у себи носити до краја живота.

Први законити супруг, а уз то и рођак

Упркос великој (па и брижљиво планираној) љубави, Катарина није дуго очајавала. Након Кнежевог убиства прихватила је удварање уваженог генерала, државника и министра војног Миливоја Петровића Блазнавца.

Но, ни овај спој није био лишен компликованих рођачких односа. Најпре, Блазнавац је био један од намесника четрнаестогодишњег Милана Обреновића (иначе Катарининог брата од стрица), кога је довео на престо после Михаиловог убиства. Спекулисало се поред тога и да је Блазнавац заправо ванбрачни син кнеза Милоша – у том случају, био је полубрат Катаринине мајке. Познанство са Катаринином породицом, пак, сезало је до њених школских дана.

Штавише, Миливој Петровић био је исти господин који је десетак година раније из Катаринине собе истерао несрећно заљубљеног професора Павловића. Мада је и Блазнавац био један од тадашњих удварача, држао се по страни како не би нарушио интересе државе и односе са кнезом Михаилом. Но, после Кнежевог убиства ни то више није била препрека.

Само четири месеца од трагичног догађаја, Катарина се удала за 24 године старијег генерала. Касније је, како је памтила, Блазнавац показао и своју љубоморну страну: бранио је супрузи да излази из заједничког дома. Из рођачко-брачне везе Катарина је добила сина Војислава, док је млађа кћерка Милица преминула као дете.

Ни брак, додуше, није дуго потрајао. Пет година касније, генерал Блазнавац изненада је преминуо од срчане капи.

Други законити супруг, а уз то и рођак

Са својих 25 година, Катарина Константиновић имала је за собом удварача који је сам себи скратио муке, вереника који је убијен и супруга ког је убило слабо срце. А Михаило Богићевић Оцика био је још један господин близак власти. Осим што је био брат од ујака Анке Обреновић, ускоро ће постати Катаринин други законити супруг.

С обзиром на блиске рођачке везе, планирани брак је поново наишао на осуду. Знајући да ће због противљења цркве венчање бити под великим знаком питања, будући супружници одлучују се на покушај да надмудре закон.

Неименовани свештеник добио је лепу своту новца како би их тајно венчао. Катарина и Михаило су потом на званичном документу, уместо његовог, потписали непостојеће име. Ипак, дотични свештеник напослетку је пао у руке закона и због злоупотребе положаја провео неколико година иза решетака.

Убиство кнеза Михаила у Кошутњаку / Фото: В Катслер / Wikipedia

Фатална дама која је надживела све своје љубави

Брачни пар после тога одлучује да напусти Србију. Катарина и њен супруг боравили су по целој Аустроугарској, а у Београд се враћају 1886. године због Богићевићевог упослења у државној служби. Михаило и Катарина касније су усвојили девојчицу Делфу Иванић, која ће постати једна од највећих српских добротворки. Удадбом по други пут, међутим, не престају Катаринине изванбрачне афере.

Заљубила се у пријатеља свог сина

Иако ће до краја надживети и другог законитог супруга, фатална госпођа Константиновић заљубила се, ни мање ни више, него у једог од пријатеља свог сина Војислава. Иако је била старија 18 година, због њега је одлучила да напусти супруга.

Поставши разведеница, више није имала удобност живота на високој нози. Но, могла је да рачуна на помоћ свог сина и полусестре Симоне Лаховари, у то време богате дворске даме у служби краљице Елизабете Румунске.

Сада већ бивши Катаринин супруг Михаило Богићевић преминуо је у Београду 1899. године. И њега је Катарина надживела за целу деценију. 1910. у 62. години, Катарина Константиновић преминула је у Нишу. Игром случаја, исте године преминуо је и њен син Војислав. Он је тада у Нишу био стациониран као војник, а фатална дама Катарина сахрањена је у Београду.

011 Инфо

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.