Тужно је кад један званичник државе Србије дође у неку српску светињу (данас хотел и конференцијски центар) а не зна ни где је дошао.
Јуче је (баш случајно) председник Републике Србије обишао једну од највећих српских светиња манастир Светог Наума код Охрида, који је и председниковим аминовањем од пре неколико дана и за сва времена истргнут из састава наше Српске православне цркве, поставши део Македонске православне цркве коју је основао Тито и коју смо ми признали пре 4 дана, давањем томоса о аутокефалности.
Бранили смо и (привремено) одбранили светиње у Црној Гори 2020. године, али пример овог манастира јасно показује шта ће се десити ускоро и са светињама у Црној Гори када монтенегринске комуноусташе под притиском ЦИА патријаршије у Цариграду добију признату аутокефалност од наше СПЦ.
Данас је једна од највећих српских светиња на територији Северне Македоније, манастир Свети Наум, претворен у хотел, конференцијски центар и ресторан.
Манастир Свети Наум је у 10. веку основао ученик Светих Ћирила и Методија и један од твораца Ћириличног писма (кога је назвао по свом учитељу Светом Ћирилу) Свети Наум, у коме се данас налазе и његове свете мошти. Ми Срби данас не поштујемо своје писмо Ћирилицу тако да у популарној култури немамо никакав осећај за ову светињу.
Овај славни манастир је обновио и први српски светац и кнез Свети Јован Владимир (коме је посвећен данашњи велелепни храм у граду Бару у Црној Гори) и изградио манастирски храм као „као уздарје Господу за победу над непријатељем своје земље и свога народа“.
У њему је саградио и испосницу Светог Наума 1361. године „ћесар Гргур“, брат Вука Бранковића и син оснивача српске династије Бранковића и господара Охрида Бранка Младеновића.
Почетком 18. века српски народ је темељно реконструисао цркву Светог Наума, са иконостасом у барокном стилу (рад Србина Константина Зографа из 1711-1716) и комплекс манастирских зграда, у којем је могло да коначи до 100 ходочасника.
Тада се гради и владичанска палата и почиње штампање животописа охридских светитеља.
На иконостасу манастирске цркве Светог Наума, међу престоним иконама постављена је икона првог српског свеца Светог Јована Владимира и Свете Марине. Ове иконе су пандан такође престоним иконама, Свветих Климента и Наума. Између ових је у минијатурном виду постављен призор „Успење Светог Наума.“ Положај иконе Светог Јована Владимира, на иконостасу још један је доказ о његовом ктиторству.
Србин Христифор Жефаровић је 1743. године нацртао графиком на листу, лик Светог Наума, што је допринело тадашњој огромној популарности овога свеца међу Србима.
Краљ Александар Карађорђевић је такође обнављао овај манастир и изградио чувену кулу тј. пирг посвећен Светом Јовану Владимиру, кога видите на доњој слици. На кули су се видно истицали препознатљиви српски симболи у виду четири оцила, а у приземљу је била капела посвећена српском Светом кнезу Јовану Владимиру. Архитекта ове куле био је познати српски архитекта Момир Коруновић, који је, поред осталих дела, пројектовао и спомен-костурницу на Зебрњаку код Куманова. Кула, заједно са манастирским комплексом, доминирали су прелепим пределом обале Охридског језера. Након доласка комуниста на власт и проглашења нове македонске нације 1945. године, ова кула је опстала све до 1956. године, када су је Титови комунисти у потпуности срушили, како би уништили овај симбол српског народа на самом југу Србије, у Охриду.
У овом манастиру се подвизавао и један од најчувенијих познатих модерних српских монаха, калуђер Калист, кога су комунистичке власти заједно са осталим српским монаштвом и свештенством протерале са тог подручја када су оснивале (данас признату) Македонску православну цркву.
Данас је овај српски манастирски комплекс, кога обилази председник Србије незнајући где се налази, постао хотел, ресторан и конференцијски центар и ко хоће може да плати боравак у хотелу, накрка се у ресторану и прави конференције у некадашњем манастиру СПЦ Свети Наум преко овог линка: Хотел Свети Наум.
Ето како „црквена организација“ коју је од дела СПЦ основао Тито 1967. године а ми признали и дали аутокефалност пре 4 дана, брине о српским светињама на простору Северне Македоније од које смо се ми добровољно одрекли. Ето коме ми дајемо аутокефалност, а за узврат добијамо једно велико НИШТА.
Исто то нас чека у Црној Гори (а вероватно и на Косову и Метохији и Хрватској, БиХ, Војводини итд) чим се појави неки нови смедеревац Доститеј Стојковић (први расколнички митрополит МПЦ) спреман да одради задатак америчке дубоке државе.
Не учимо лекције из прошлости и зато нам се исте понављају!
 а не зна ни где је дошао.){kind=link}