Италијанска физичарка: „Исправићу неправду према Милеви Марић Ајнштајн“

За Италијанку Габриелу Греисон је Милева велика метафора за неправду

Драма Госпођа Ајнштајн о замишљеном сусрету душа Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, недавно премијерно изведена у Народном позоришту, вратила је пажњу домаће јавности на причу о чувеном научном пару из једног угла, а Милева као „непризнати гениј“ све чешће је тема интересовања многих аутора, а међу њима и италијанске физичарке Габриеле Греисон.

Она јер аутор књиге о Милеви Марић Ајнштајн и ја која је објављена и у Србији, а истоимену монодраму Греисон изводи у Италији, Швајцарској и Аустрији.

Императивом сматра, како каже за Танјуг, да исправи неправду према великој српској научници којој због посвећености породици и супругу Ајнштајну у историји науке није припало место које заслужује.

„Није добила ни диплому Универзитета у Цириху иако је стекла услове, зато тражим и не одустајем од захтева да јој се постхумно додели диплома“, каже Греисон.

„Била је сањар, али је тадашње друштво оријентисано искључиво ка мушкарцу онемогућило да оствари своје снове“, каже Греисон аутор низа књига, позоришних монодрама, новинарка и физичар, а коју италијански медији називају „рокстар физике“, „револуционарно лице науке“ и „генијални инфлуенсер“.

Греисон подсећа да је Милева Марић, (рођена у Тителу 1875, умрла 1948. у Цириху) била кћи богате војвођанске породице, тада прва и једина жена примљена на студије на престижни Политехнико у Цириху, а да због брака са Ајнштајном није дипломирала.

„Зато покушавам да исправим ту неправду и настављам да тражим начин да јој универзитет постхумно додели диплому“, рекла је она.

На другим сличнима универзитетима, како наводи, женама крајем 18. и почетком 19. века није био дозвољен приступ, а Милева је примљена на студије, не као кћи богатих родитеља но као изванредни таленат за математику и физику.

На ЕТХЗ је, како Греисон додаје, упознала три године млађег Ајнштајна, заједно су учили, студирали, свирали, удала се за њега, изродила децу, али је због материнства морала да успори студије и на крају није успела да дипломира, јер је после другог покушаја изгубила право.

Греисон је зато писала циришком универзитету и тражила да се Милеви Марић постхумно додели диплома.

„Први пут су ми пре четири године одговорили да је то немогуће, јер се по правилима диплома подиже лично. Тај одговор ме није задовољио, писала сам поново, телефонирала, инсистирала убеђена да је Милеви, великој научници, учињена огромна неправда“, каже Греисон.

„Питање дипломе и даље је отворено, али не одустајем“, одлучна је она, а додатно је како каже, охрабрује чињеница да се прошле године десило нешто слично у Шкотској – седам жена постхумно је остварило право на дипломе.

Греисон наводи да је искористила и недавни долазак новог ректора на ЕТХЗ Гунтера Диешерториа и упутила му захтев.

Интересовање за Милеву Марић за Габриелу није само радозналост једне жене према животу и раду друге жене, то је и професионално интересовање, страст и дивљење, како наглашава, према српској научници и супрузи Алберта Ајнштајна.

Греисон је дипломирала физику и зна колико је свет науке, посебно егзактних наука, доминантно мушки.

По књизи Шест жена које су промениле свет, чији је такође аутор, направила је монодраму коју представља широм Италије, Аустрије и Швајцарске а до сада ју је видело неколико десетина хиљада гледалаца.

Једна од шест хероина из књиге је и Милева Марић, а све су оне како каже, захваљујући таленту, упорности и способностима, другим женама утабале пут науке.

Колегиница Греисон, канадска физичарка Полин Гањон једном је навела да многи наводе да чак нема шансе да би Ајнштајн могао да објави невероватне радове 1905, о фотоелектричном ефекту, Брауновом кретању и величини молекула, специјалној теорији релативитета и једнацини E = mc2, без Милевине помоћи.

Подсећа да постоји научна дебата колико је Милева била укључена у Ајнштајнов рад, као и покрет који за њу тражи постхумну Нобелову награду.

Телеграф / Танјуг / Хронограф