„Испред и иза кулиса“: Шта све Београђани не знају о свом граду (ФОТО)

0

Како се живело у Београду до Другог светског рата, шта су митови и легенде а шта је истина у причама о српској престоници, открива књига „Испред и иза кулиса – био једном један Београд“.

београд
Фото: Илустрација из Књиге „Испред и иза кулиса – био једном један Београд“

Десетогодишњица Фејсбук групе „Био једном један Београд“ која се бави старим Београдом до 6. априла 1941. и има више од 30.000 чланова, крунисана је књигом „Испред и иза кулиса“ у којој су сабрани неки од најбољих објављених текстова, уз неколико нових и мноштво до сада невиђених фотографија.

Колико Београђани (не) знају о свом граду?

Једна од ауторки и уредница књиге Бранка Ђорђевић Наканиши сматра да Београђани недовољно знају о историји свог града, не само зато што се недовољно интересују него и зато што и кад желе нешто да сазнају, а извор им је интернет, наићи ће на мноштво погрешних података.

„То је нешто што смо у нашој групи желели да исправимо и зато смо врло студиозно и темељно обрадили сваку тему. Више пута се дешавало да дођемо до података и информација које мењају и приче објављене у литератури, да не спомињемо Википедију итд. Београђани воле стари Београд, воле фотографије али постоје легенде и приче које нису тачне и мислим да их посебно задовољава што могу да се ослоне на податке које прочитају на нашој страници“, каже Бранка Ђорђевић Наканиши за „Орбиту културе“.

београд
Марвена пијаца у старом Београду, на месту данашње зграде Народне скупштине. / Фото: Илустрација из књиге „Испред и иза кулиса – био једном један Београд“

Митови и легенде – од „Албаније“ до „Балкана“

Као пример наводи име палате „Албанија“ за коју многи сматрају да је названа по држави, као и претходно здање, истоимена кафана која се налазила на истом месту. Међутим, кафана је добила име тако што се на том плацу пронашла огромна количина праисторијских костију разних животиња, цео плац се белео и зато је кафана названа Албанија, што значи „бела земља“.

Сматрало се да је стари хотел „Балкан“ који се налазио на месту садашњег порушен 1935. и да се већ наредне године изградио садашњи. Кад се погледају старе фотографије за које се зна поуздан датум кад су направљене, нпр. фотографије са сахране краља Александра из октобра 1934. на њима нема старог хотела „Балкан“ што значи да је он порушен раније.

„Такође, 1936. није изграђен нови, јер имамо фотографије из јула те године са дочека олимпијске бакље где и даље ту стоји празан плац. И онда смо детаљним истраживањем дошли до огласа из 1939. године где се рекламира отварање новог хотела ‘Балкан’“.

београд
Таксиста на Теразијама 1937. Фото : Селимир Лончаревић, Илустрација из књиге „Испред и иза кулиса – био једном један Београд“

Где је живео Никола Пашић?

Аутор и уредник књиге Драгољуб Гајић сматра да се много брже преносе нетачне него тачне информације и као један од митова ког су чланови групе развејали наводи причу о кући Николе Пашића која је била на углу данашње Нушићеве улице и Теразија.

„Неко је некад навео да је Пашићева кућа била с једне стране улице а кућа породице Јанић, то су задужбинари чије бисте стоје на фасади хотела ‘Балкан’, са супротне стране да бисмо темељним истраживањем и унакрсним упоређивањем различитих података утврдили да је ситуација била потпуно обрнута. И не само то, већ и да кућа Јанића уопште није била на углу те две улице, него следећа у низу“.

Београд
Теразијска фонтана 1929, разгледница / Фото: Илустрација из књиге „Испред и иза кулиса – био једном један Београд“

Култ кафане – карирани столњаци

Једна од прича која се нашла у књизи је прича о карираним столњацима. Идеја је била да се подсети на култ кафане који се гајио у старом Београду, откад кафане постоје. А један од недоказаних митова је да су прву кафану у Европи отворили Турци у Београду 1521. године, додаје Гајић.

„Појам карирани столњак је више метафора за култ кафане који је некад био веома изражен у Београду. Кафана је најчешће била једини вид дружења људи и забаве, мада је познато да су се у кафанама и склапала пријатељства и непријатељства, мирили се супарници, уговарале свадбе, стварале и растурале политичке странке, уговарали рат и мир… Чињеница је да је неком модернизацијом у последњих 20-30 година нестало доста кафана“.

београд
Краљев двор с дворском капелом, разгледница / Фото: Илустрација из књиге „Испред и иза кулиса – био једном један Београд“

Ко је добар Београђанин?

Као занимљивије приче наводи и ону о опклади коју је један господин добио против краља Александра и неколико занимљивих о странцима у Београду којима су хтели да кажу да је „добар Београђанин онај који Београд воли, за њега ради и живи“, без обзира где је рођен.

Тако су се у књизи нашле приче о Италијанима, Немцима, Русима који су постали добри Београђани. Београд је био онда, а и данас је, космополитски град који је оберучке прихватао све, посебно стручњаке који су га својом делатношћу обогатили.
Београд треба стално спасавати од заборава

Бранка Ђорђевић Наканиши истиче да група покушава да очува сећање на Београд какав је био некад. Свако ко узме књигу у руке зауставиће се на фотографији која га интригира а онда ће прочитати причу која је прати. На тај начин су и аутори долазили до текстова, јер су најчешће прво наилазили на фотографије, а онда их истраживали.

„Бавили смо се Београдом до почетка Другог светског рата а чак постоје и живи сведоци тог времена. Мој отац је један од њих, он данас има 95 година и једном приликом је рекао нешто што ја стално понављам, а то је да Београд треба стално спасавати од заборава. И то је оно чиме се ми бавимо“.

Владимир Судар, Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.