Кампања са хештегом #YesYouDid покренута је на Твитеру у знак подршке изјави бившег америчког председника Била Клинтона, који је рекао да је НАТО бомбардовање српске војске 1999. да би се зауставила хуманитарна катастрофа против Албанаца на Косову било „прикладно“ и да се „не може упоредити с руском инвазијом“ у Украјини.
Говорећи за Си-Ен-Ен, Клинтон је рекао да је већ учињена права ствар.
„Мислим да смо урадили праву ствар у право време. А да нисмо, ова криза (руска инвазија на Украјину) је могла да се деси раније“, рекао је Клинтон за Си-Ен-Ен.
„Критичари тврде да је континуирано, како се наводи, „задирање“ НАТО на руске границе нагнало руског председника Владимира Путина да нападне Украјину да би или повратио део руске изгубљене империје или да би показао да његова земља није слаба земља коју ће лако застрашити Запад.
„Путин није крио да сматра да је распад Совјетског Савеза велика трагедија“, нагласио је Клинтон.
Он је додао да САД и НАТО никада нису имали намеру да угрозе Русију и да земље Источне Европе имају право да живе безбедно пошто је над њима деценијама доминирала Русија.
„Понудио сам Русији не само специјално партнерство с НАТО, већ и перспективу крајњег чланства у Алијанси, тврдећи да ће наши највећи проблеми у вези с безбедношћу кренути од недржавних актера или ауторитарних држава које продају хемијско, биолошко и нуклеарно оружје терористичким групама“, рекао је Клинтон.
Избор Клинтона за председника 1992. уследио је као резултат окончања Хладног рата, пише thegeopost.com. Источноевропске земље су 1989. одбациле вишедеценијску комунистичку диктатуру, а Совјетски Савез се распао 1991. током мандата руског председника Михаила Горбачова.
За време Клинтоновог председничког мандата НАТО-у су се придружиле Чешка, Мађарска и Пољска, а њиховим стопама су 2004. кренуле Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија. Све ове земље су биле или део СССР-а или његови савезници.
„Морате да кажете Пољацима да морају да живе остатак вечности у неизвесности да ли ће Русија покушати да их поново освоји? Или Мађари или све балтичке државе. Заиста, после онога што су урадили, да ли су икада хтели да буду у Совјетском Савезу?“ питао је Клинтон.
Инвазија на Украјину која је почела у фебруару наишла је на снажан отпор земље, која је недавно повратила део територија које је изгубила у првим недељама офанзиве.
Војна агресија је подстакла Финску и Шведску, два дуги низ година неутрална суседа Русије, да траже чланство у НАТО.
На Твитеру је у вези с Клинтоновом изјавом већ почела кампања која подржава ширење НАТО.
„Стручњак у домену безбедности“ Агим Муслиу, који је поделио Клинтонове речи, написао је #YesYouDid.
М.К, Данас
