Увек се веровало да је после мистериозног нестанка становништва у Царичином граду (Јустинијана Прва), које се десило почетком седмог века, у потпуности нестао живот, али летошња истраживања арехеолога су показала да није било тако, открива екслузивно за Југмедиу шеф истраживачког тима и дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић.
Редовна истрживања су врешена током јула месеца ове године.
„Ове године имамо један фантастичан налаз на Царичином граду, а то је да смо по први пут утврдили постојање насеља из средњег века и то насеље из средњег века, односно, делове насеља, открили смо са остацима кућа из 12. века, у време владивине Манојла Комнина“, каже Иванишевић.
Насеље је пронађено на локацији Источна капија Доњег града Јустинијане Приме. У самом насељу пронађене су и новчанице из тог периода.
„Нађена су два новчића на том месту, Манојла Комнина , који се датују од 1162. до 1164. године. То је, вероватно, у оно време када је византијски цар Манојло Комнин предао Дубочицу и Топлицу Стефану Немањи, тако да се то насеље из средњег века може, вероватно, везати за ширење српске државе на ове просторе у 12. веку“, објашњава овај научник, који 44 године са екипама врши истраживања на Царичином граду.
На том месту пронађено је још доста керамике и металних предмета.
„Значи, постојао је живот, краткотрајно, очигледно, али је изузетно важно да то можемо најзад да кажемо. Међутим, то је цео један хоризонт којег налазимо и на другим утврђењима, тај средњовековни хоризонт, на утврђењу Злати и на Хисару у Лесковцу, на пример, са новцем из 12. века“, додаје.
Научницима је било познато, прича, да су у Царичином граду била нека спорадична насељавања јер је раније пронађен новац из времена Стефана Лазаревића и такође турски новац. Ипак, то није значило да се у њему одвијао и свакодневни живот.
„То су вероватно били људи који су овде долазили и вадили грађевински материјал. Свако је пролазио и обилазио Царичнин град као што и ми данас то чинимо, али ово први пут видимо да заиста имамо насељевање, и имамо насеобински слој“, закључује Иванишевић.
Истраживања тог средњовековног насеља ће бити настављена јер Иванишевић претпоставља да се оно простире и даље од Доњег града.
Царичин град подигао је цар Јустинијан Први у атару општине Лебане 530. године нове ере, а живот у њему угашен је нагло 85 година касније. Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер се на само пола метра испод површине налази нетакнут град. Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова, а локалитететом, који се налази на листи чекања УНЕСКО, газдује Народни музеј из Лесковца. Град је подигнут, како се верује, у близини родног места Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Милица Ивановић, Југмедиа / Хронограф
, које се десило почетком){kind=link}