Тврдња шпанске невладине организације да, између осталих, и у Србији функционишу тајне станице кинеске полиције које „убеђују“ држављане ове земље да се врате у земљу и одговарају за различита кривична дела, за сада није проузроковала значајнију реакцију домаћих државних органа.
Једино ко је реаговао је Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана који је најавио да ће у скупштинском Одбору за контролу служби безбедности чији је члан, тражити објашњење.
Како је навео за Радио Слободна Европа, постоје индиције и потреба да се покрене истрага око тога да ли у Србији постоје кинеске полицијске испоставе.
Информација о овим испоставама потекла је од организације за људска права Сејфгард дифендерс која је у извештају објављеном у септембру навела да су бирои за јавну безбедност из две кинеске провинције отворили полицијске сервисне центре у 21 европској земљи.
У извештају се наводи и случај кинеског држављанина по имену Ксиа који је до октобра 2018. године живео у Србији. Његову локацију је, наводно, идентификовала кинеска сервисна станица после чега су га контактирали. Он је уз посредништво полиције кинеске провиниције Кингтиан, убеђен да се врати у Кину, где се суочио са оптужбама за крађу.
Бојан Елек, заменик директора Београдског центра за безбедносну политику каже за Данас да је тешко говорити о легалности оваквог поступања, док год је Меморандум о разумевању који су потписали МУП Србије и Министарство за јавну безбедност Кине тајан.
– Могуће да је отварање оваквих испостава део потписаног споразума, међутим ми то не можемо да знамо пошто МУП никада није објавио споразум. Осим што је упитан правни основ за потписивање таквог споразума, он је свакако проблематичан из угла демократске праксе, каже Елек.
Говорећи о конкретном случају који се спомиње у извештају Сејфгард дифендерса, Елек напомиње да је питање шта се све подразумева под “убеђивањем”, односно да ли је ту било и елемената присиле.
– Ради се о неком ко је према медијским наводима 15 година био ван Кине како би избегао кривично гоњење и онда промени одлуку пошто га на то убеде током разговора. Разумно је поставити питање, како је он то био убеђен, поготово када се узму у обзир драконске казне које постоје у Кини, истиче Елек.
На основу потписаног Меморандума о сарадњи из маја 2019. године, успостављене су заједничке полицијске патроле српске и кинеске полиције. Како је тада саопштено, патроле ће заједно радити у Београду, Новом Саду и Смедереву. Истом приликом је наглашено да кинески полицијски службеници неће имати полицијска овлашћења.
Елек напомиње да само постојање патрола није проблематично, додајући да слична пракса постоји и у неким другим земљама.
– Те заједничке патроле нису без преседана, посебно су уобичајене у оним местима која посећује велики број туриста одређене земље. У Србији, осим кинеских туриста, све више има и кинеских радника. Међутим, о стварним размерама сарадње полиција две земље може само да се нагађа, јер споразум и даље није доступан јавности, наводи Елек.
Како је у свом тексту подсетио Радио Слободна Европа, Србија и Кина имају више потписаних споразума у домену полицијске сарадње. Последњи такав споразум потписан је у септембру ове године, прецизирајући да ће Кина Србији донирати систем 112 који обједињује хитне службе – полицију, хитну помоћ и ватрогасце.
Споразум о стратешком партнерству за увођење система камера у оквиру пројекта “Безбедан град” потписан је са компанијом Хуавеј 2017. године. После тога је више од 1.000 камера уграђено широм Београда, али и даље не постоји правни основ за коришћење биометријског надзора.
В. Јеремић, Данас
