Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, у консултацијама и у договору са министром унутрашњих послова Братиславом Гашићем, дала је налог да се Нацрт закона о унутрашњим пословима повуче из процедуре усвајања, саопштено је из Владе Србије.
У складу са свим разговорима које је у претходним данима председница Владе имала са релевантним организацијама, на Нацрту закона о унутрашњим пословима даље ће се радити кроз широке консултације, додаје се у саопштењу.
Циљ је, како се наводи, да се разјасне све недоумице у јавности и да свако разуме интенцију закона који је од посебне важности за безбедност свих грађана Републике Србије.
Представници опозиције и невладиних организација претходних дана једногласно су поручивали да се закон о полицији мора повући, јер угрожава права и слободу грађана.
У току је јавна расправа о Нацрту закона о полицији, опозиција и активисти траже његово повлачење
Политизација полиције и противуставна овлашћења полицијских службеника, у најкраћем су биле кључне замерке на Нацрт закона.
Подсећамо, претходни нацрт овог закона такође је повучен на „молбу“ председника Републике услед многобројних критика јавности.
РОДОЉУБ ШАБИЋ: Шта је спорно у Нацрту закона о унутрашњим пословима
Родољуб Шабић, адвокат и некадашњи Повереник за информације од јавног значаја Републике Србије, осврнуо се на управо завршену јавну расправу о Нацрту закона о унутрашњим пословима којим Влада жели да замени важећи Закон о полицији.
У ауторском тексту у Пешчанику, он је истакао да је „завршено нешто што је власт назвала јавном расправом, а што ни изблиза не оправдава тај назив“.
– Неозбиљно је сводити јавну расправу о закону који може имати далекосежне последице по права грађана на објављивање текста нацрта закона на сајту МУП-а и на три, форме ради, организована скупа, о чијем одржавању је готово немогуће, бар мени није успело, пронаћи ништа озбиљно ни на интернету – нагласио је Шабић и додао да нацрт закона итекако завређује пажњу јавности, јер „поред неких потенцијално корисних решења садржи више оних која су, најблаже речено, крајње контроверзна“.
Како каже, за ову прилику, за илустрацију ће бити довољна и само три.
– Стицајем околности приличну пажњу привукла је одредба која је заправо не заслужује. Одредбу (чл. 355, ст. 1, тач. 1) која предвиђа кажњавање оног ко „користи појам полиција без одобрења министра“ многи су разумели тако да се свима генерално забрањује коришћење термина полиција, што је изазвало забринутост и реакције. Али чак и за наше прилике гротескно делује и помисао да би се употреба ма ког појма могла забранити медијима, новинарима, писцима, песницима, било коме. Реч је само о неспретној, рогобатној формулацији (слична, коректније формулисана постоји у важећем Закону о полицији). Мисли се на забрану да други субјекти користе назив полиција, да се тако називају. Додуше чак и тако није смислена и мора бити коригована, јер војна полиција назив користи деценијама и сигурно јој за то није потребно одобрење МУП-а – напомиње Шабић.
По његовом мишљењу, неупоредиву већу, највећу могућу пажњу заслужују одредбе (чл. 71) којима се прописује да полиција може да користи софтвер за аутоматску детекцију и препознавање лица на основу биометријских карактеристика лица.
– Реч је о питању које има капиталан значај за право на приватност грађана, које изазива озбиљне и оштре полемике широм света. У многим срединама овакав софтвер је у употреби, али у многима изазива критике, док је у некима дошло и до забране коришћења тзв. интелигентног видео надзора – наглашава он и подвлачи да су недавно и Уједињене нације свим државама сугерисале мораторијум на употребу овог софтвера указујући да најпре треба истражити утицај оваквог надзора на људска права, пре свега на права на приватност, слободу кретања и мишљења.
Родољуб Шабић подсећа да непознат, огроман број, хиљаде камера за препознавање лица МУП у сарадњи с кинеским партнером поставља већ годинама, без учешћа јавности, без било какве расправе о последицама које тотални надзор може оставити на наше друштво. Инсталација тог система од почетка је у супротности са Уставом и законима, а МУП упорно одбија да открије не само детаље система, него чак и колико он кошта грађане Србије.
– Али по свој прилици постоји још непријатнији мотив. У прилог томе говори формулација у нацрту новог закона – недопустиво флуидна, најшира могућа, тако широка да заправо омогућава да се софтвер примени кад год се пожели и у односу на кога год се пожели. То је, посебно у условима евидентног одсуства било какве озбиљне контроле, веома опасно. Многе полиције у свету овакав софтвер користе за идентификовање извршилаца кривичних дела, али нема сумње да се он, поготово без прецизно дефинисаних, рестриктивних услова за примену и без ефикасне контроле примене, може злоупотребљавати у сврху надзора над лицима која нису криминалци него само опоненти власти, опозиционари, новинари, критичари и слично – истиче Шабић.
Ипак, према његовим речима, можда најбизарнија решења у новом закону су она којима се забрањује објављивање података о идентитету овлашћених службених лица МУП-а и предвиђа кажњавање за њихово објављивање (чл. 355, ст.1, тач. 2).
