У Ватикану је у 95. години преминуо бивши папа Бенедикт XVI, саопштила је Римокатоличка црква. Бенедикт XVI био је папа од 2005. до 2013. године када се на лични захтев повукао.
„Са тугом вас обавештавам да је папа емеритус Бенедикт XVI, преминуо у 9.34 у манастиру Мајке Цркве (Mater Ecclesiae) у Ватикану“, навео је портпарол Ватикана у писаној изјави.
Папа Бенедикт је први папа који се одрекао функције откако је Гргур XII био приморан да поднесе оставку 1415. године како би окончао поделу унутар Римокатоличке цркве познату и као Западна шизма. Уједно је и био први папа који је добровољно поднео оставку од Целестина V 1294. године.
Папа Франциско претходно је на аудијенцији у Ватикану позвао на „посебну молитву“ за 95-годишњег папу емеритуса.
„Замолимо Господа да утеши онога који ћутке подржава Цркву и да га подржи у сведочењу љубави према Цркви до краја“, рекао је поглавар Римокатоличке цркве.
Кардинал Герхард Лудвиг Милер је за Божић нагласио да је Бенедикт још увек ментално способан.
„Мислим да му је, упркос немоћи од 95 година, добро. Он је будан и духовно спреман да се појави пред својим божанским судијом у сваком тренутку“, рекао је Милер.
Деценију у пензији
Откако је поднео оставку на папску функцију, Бенедикт је живео повучено у Ватикану. Био је поглавар Римокатоличке цркве од 2005. до 2013. године.
Јозеф Рацингер је рођен 16. априла 1927. у Баварској. Током Другог светског рата служио је као помоћник свештеника у ваздухопловству, после чега је студирао теологију и филозофију у Минхену и Фрајзингу и рукоположен је за свештеника 1951. године.
Био је најстарији кардинал именован за папу од Климента XII а такође и први Немац на престолу Светог Петра од Виктора II (понтификат: 1055—1057).
Рацингер је рођен у сељачкој породици, а његов отац је био полицијски официр. Године 1937. отац му се пензионисао и преселио у Траунштајн. Са навршених 14 година, 1941. је приступио Хитлерјугенду што је била законска обавеза. Међутим, није био посебно активан.
Са целим разредом 1943. је регрутован у против-ваздушну одбрану одговорну за BMW фабрику крај Минхена. После тога је био на обуци и послат је у Мађарску, где је био у антитенковској дивизији до новембра 1944. Дезертирао је крајем априла или почетком маја 1945. Био у Савезничком логору за ратне заробљенике где је похађао де-нацифицирајућа предавања. У јуну исте године је пуштен и заједно са братом Георгом се уписао на римокатолички семинар. Заређен је 29. јуна 1951. у Минхену.
Рацингер је био професор на Универзитету у Бону од 1959. до 1963, када је прешао на Универзитет у Минстеру. Године 1966. преузео је катедру за догматску теологију на Универзитету у Тибингену, а 1969. се враћа у Баварску, на Универзитет у Регенсбургу.
Марта 1977, Рацингер је именован надбискупом Минхена и Фрајзингам, а јуна исте године га је на конзисторији именовао кардиналом папа Павле VI. До Конклаве 2005. је био један од само 14 преосталих кардинала које је именовао Павле VI и један од само три млађа од 80 година који су могли да учествују у избору папе.
Папа Јован Павле II га 25. новембра 1981. именује префектом Конгрегације за Доктрину Вере, која је до 1908, када ју је преименовао папа Пије X, носила име Света Служба Инквизиције.
Напустио је минхенску надбискупију 1982, а 1993. је постао кардинал-бискуп Велетри-Сењија (Веллетри-Сегни), вице-Декан Колегијума Кардинала 1998, а изабран је за Декана Колегијума Кардинала 2002. Био је један од најближих сарадника претходног папе, а водио је и његову сахрану. Председавао је Папском Конклавом 2005. године која га је и изабрала за папу.
Говорио је десет језика (немачки, италијански, енглески, латински…) и био је носилац седам почасних доктората.
Пошто је радио као професор догматике и фундаменталне теологије у Фрајзингу, Бону, Минстеру, Тибингену и Регензбургу, постао је надбискуп Минхена 1977. године. Скоро 25 година, као кардинал Јозеф Рацингер, био је шеф ватиканске доктринарне канцеларије, познате као Конгрегација за доктрину вере под папом Јованом Павлом II, а 2005. постао је његов наследник.
Након осам година као понтифик, он је поднео оставку на папску функцију, што је до тада било незамисливо.
Бенедикт је најавио своју намеру да поднесе оставку 11. фебруара 2013. са образложењем да више нема физичку и душевну снагу за вођење цркве.
Бенедикт је био и први папа који се лично састао са жртвама злостављања од стране римокатоличких свештеника.
„I would like to ask you all for a special prayer for Pope Emeritus Benedict, who in silence is supporting the Church. Remember him – he is very ill – asking the Lord to console him, and sustain him in this witness of love for the Church, until the end.“#PopeFrancis pic.twitter.com/olWyYugUaU
— Vatican News (@VaticanNews) December 28, 2022
Међутим, недавно је оптужен за грешке у поступању са напасницима у Римокатоличкој цркви кроз објављивање стручног мишљења о томе како се носити са случајевима злостављања у Минхенској надбискупији.
У кратком писму објављеном 8. фебруара, емеритус папа Бенедикт XVI даје одговор на извештај о сексуалном злостављању у Минхенској надбискупији у Немачкој, укључујући и неколико година колико је тамо био надбискуп.
Оно је такође укључивало кратку напомену о Бенедиктовој припреми за смрт.
„Ускоро ћу се наћи пред коначним судијом живота. Иако, када се осврнем на свој дуги живот, могу имати велики разлог за страх и немир, ипак сам расположен, јер се чврсто уздам да је Господ не само праведни судија, но и пријатељ и брат који је већ патио због мојих недостатака, па је тако и мој адвокат, мој Параклет. У светлу судњег часа, благодат да будем хришћанин постаје ми све јаснија. Даје ми знање, и заиста пријатељство, са судијом мог живота, и тако ми омогућава да самоуверено прођем кроз мрачна врата смрти. С тим у вези, стално се подсећам на оно што нам Јован говори на почетку Апокалипсе: он види Сина човечијег у свој његовој величини и пада пред његове ноге као мртав. Ипак, Он, стављајући на њега своју десну руку, каже: ‘Не бој се! То сам ја…'“, написао је тада Бенедикт.
РТС / Телеграф
