Државна Статистика, на основу детаљних података сакупљених после рата, израдила је 1923. године један прегледан картографски план о насељености наших крајева.
Како је тада писао дневни лист Време, од свих крајева тадашње државе, према овом плану, најгушће је било насељено Међумурје.
У Међумурју, на 775 километара површине долази 96.945 становника, што значи 125 становника на један квадратни километар.
Међумурје је било више од два пута гушће насељено од Србије.
После њега долазе Бачка и Барања са око 80 становника по километру.
Интересантно је, међутим, да је Банат, иако у непосредној близини Бачке, имао свега 60 становника по квадрарном километру.
Хрватска и Славонија на површини од 42.594 километра имале су тада 2.613.938 становника, што значи 61 и по становника по квадратном километру.
Србија на седмом месту
Тек на седмом месту према броју стновника 1923. године налазила се Србија.
Северна Србија, са 2.655.078 становника на 49.959 километара површине, имала је пре 100 година око 53 становника на једном квадратном километру.
После ње долази Далмација, која је имала 50 становника на један квадратни километар.
Десето место заузимала је Јужна Србија са 1.474.580 становника на 45.717 километара.
Најслабије насељена била је Црна Гора. Наиме, на 9.668 километара површине налазило се 199.837 становника.
То значи да је Црна Гора имала око 27 људи по квадратном километру.
Како је тада писао лист Време, Јужна Србија била је слабо насељена, и имала је само око 32 становника по квадратном километру.
Данас, према подацима из 2021. године, Србија има 6.834.000 становника.
Целокупно издање може да се чита на линку Народне библиотеке.
Данас
