Бонда племе из Индије, познато је по томе да се у њему одрасле жене удају за дечаке и васпитавају их до пунолетства.
Изоловано шумско племе Бонда из унутрашњости југозападне Индије је познато по свом неприхватању тековина модерне цивилизације и често агресивним понашањем према странцима, како би сачували своје примитивне друштвене обичаје и традиције.
А они малобројни који су успели да ступе у контакт са њима, тврде како су свој циљ успешно и остварили – јер се њихова култура и традиција није мењала током последњих неколико хиљада година.
Како се последњих деценија околина у којој живе значајно изменила, улоге око одржавања домаћинства и скупљања хране су се измениле. Већи део племена живи од пољопривреде, док неке од жена одлазе на локалну пијацу да би размениле добра и том приликом допустиле туристима да их фотографишу у замену за новчану накнаду, пише National Geographic Србија.
Ово не чуди с обзиром да оне странцима привлаче пажњу својом одећом и украсима, али и самом чињеницом да припадају веома изолованој заједници с којом је тешко ступити у контакт. Већина њих је полуодевена, а најкарактеристичнији комад одеће представља тканина којом прекривају струк по имену „ринга“.
Поред тога, жене овог племена су познате по томе да брију главе и да их потом украшавају тракама од шарених перли које саме праве. Док уместо мајици, носе гомилу огрлица и трака.
Ова посебна љубав према украшавању се огледа и у томе, да им је готово сваки део тела прекривен аксесоарима направљеним од месинга, алуминијума или перли. Док мушкарци уместо украса носе своје смртоносне лукове и стреле преко леђа.
Ипак, најзанимљивија ствар када је ово примитивно друштво у питању представља привилигован положај жена у заједници. Пре свега ово се огледа у томе да су оне примарни добављачи хране, али и да су доминантни партнери у браку.
Оно што је посебно интересантно у њиховој култури је то што се жене удају за веома младе дечаке и пола свог живота проведу васпитавајући свог мужа, да би им он ту негу и бригу вратио под старе дане.
Зрела жена се обично уда за мушкарца од 10 година, а потом настави да се брине за њега, васпитава га и одгаја тако да се он брине за њу под старе дане. Приликом удаје жене имају 25 или чак 30 година, док се мушкарац од 14 година сматра престарим да би некој од њих био муж.
Приликом удаје, момак је тај који мора да плати мираз – а број крава који даје њеној породици зависи од самог социјалног статуса будуће невесте. У случају развода, ако је жена ухваћена у прељуби она мора да врати двоструко више него што је младожења дао за мираз.
Ипак, уколико је мушкарац проузроковао неку врсту неправде која је резултирала разводом, он више не може да ступи у уговорени брак. А интересантан податак је да за разлику од многих других популација у Индији, број жена међу Бондама знатно премашује број мушкараца.
Након што члан заједнице умре, његови сродници га кремирају на ломачи. Један од њих потом мора да утврди узрок смрти, тако што напола спаљене кости удара камењем. Уколико се оне распадну, сматра се да смрт није настала због употребе црне магије. У супротном, у цели случај се меша локални шаман, који уз помоћ бајалица и ритуала покушава да открије ко је кривац. Када се утврди ко је та особа, сеоско веће одлучује о казни и освети магијом.
Овакав начин живота и разни обичаји везани за обавезан брак у комбинацији са смањењем шумских станишта и сиромаштва, довели су у опасност читаво племе од нестанка.
Према подацима пописа из 2011. године остало их је још само око 12.000, након чега су покренути пројекти да се они интегришу у модрено друштво. Међутим, њихов изразито агресиван став према овим покушајима је уништио наду за њихову светлу будућност.
Поред наведених проблема, још једна озбиљна препрека за будући развитак друштва представља и алкохолизам међу мушкарцима – који већину времена проводе у кувању и конзумирању пића од пиринча, палме и цвета махуа. А ако се узме у обзир да су од младости обучени да користе лук и стрелу, онда не чуди да у комбинацији са опијатима често долази до братоубистава.
Стил Курир
