Живот заиста пише најневероватније, али и најсуровије романе. А готово свака прича из Другог светског рата може да се претвори у филмску, јер сведочи о једном времену, које не само да никада не сме да се понови, него и пружа велике лекције за читаво човечанство. Таква је и прича о тридесет и два мушкарца и једној жени који су живели на пустом острву, а када су после седам година спасени, остало је само 16 људи.
Ово је једна од ситуација у којима људска пала природа мења моралне законе, а инстинкт за преживљавањем је јачи од друштвених норми. Иако ово звучи као роман, ова прича се заиста догодила, а када је откривена изазвала је велику сензацију, па је касније претворена и у филм.
Бизарна прича на пустом острву
Наиме, давне 1939. године на острву Анатахан, које се налази на Северним Маријанским острвима у Тихом океану, догодило се нешто што је ушло у историју.
Ово мало острво је дугачко је 9 километара, а широко 4 километра и покрива површину од 33,9 квадратних километара. Пошто на острву постоји активан вулкан, нико се није настанио на њему, осим неколико староседелаца.
Главна јунакиња приче је Казуко, млада Јапанка која је дошла на Сајпан са Окинаве да би се склонила код свог старијег брата, током рата. После тога се преселила на острво Бакан, где је упознала Џенгија, такође са Окинаве и њих двоје су се заљубили и убрзо венчали.
Убрзо потом, компанија за коју је радио је Џенгија послала на острво Анатахан да управља са двадесетак људи који узгајају кокосове орахе. У то време на острву је био још један јапански шеф Џонгли.
На овај начин Казуко, Џенги и Џонгли раде и живе заједно на острву.
Услед изненадне промене борбене ситуације током Другог светског рата, америчка војска је почела да напада Сајпан, најближе острво Анатахану. У том тренутку, Џенги је одлучио да напусти острво Анатахан, тако да су Казуко и Џонгли остали, а убрзо после тога америчка војска започела ваздушне нападе на острво.
Њих двоје су се сакрили у жбуње усред острва и на тај начин се спасили.
После затишја и таласа, њих двоје су на острву могли да зависе само једно од другог, а њихов однос се брзо захуктао и убрзо су живели заједно као пар. Бринули су се о усевима на острву и домаћинству које су ту имали.
#OTD in 1951, a group of about 30 Japanese soldiers and sailors on Anatahan finally surrendered to the Navy. The group had been larger but infighting thinned their ranks over the years after they learned how to make coconut wine and began to battle over the island’s only woman. pic.twitter.com/N5Tqz9RS30
— U.S. Naval Institute (@NavalInstitute) June 30, 2021
Војници упадају на острво
Недуго после тога је дошао и 12. јун. 1944. године, када су америчке снаге потопиле три јапанска рибарска брода у близини острва.
У рибарским чамцима било је 10 јапанских војника и 21 рибар. Сви мушкарци, углавном младићи од 20 година, а најмлађи има само 16 година. Они су преживели и искрцали се на острво један за другим, једући банане и папају које расту на острву како би утолили своју глад.
Како је време пролазило, преживели су све више тражили храну. После неког времена стигли су и до области у којој су живели Казуко и Џонгли.
Тиме је откривен идеални свет у коме је пар живео, а они, срећни што виде своје сународнике, срдачно су их угостили и помогли им.
#OTD in 1951 A group of stranded Japanese soldiers who refuse to believe World War II ended in 1945, surrender to Lt. Cmdr. James B. Johnson, USS Cocopa (ATF 101) on Anatahan Island in the northern Marianas. pic.twitter.com/elEFfHn8pg
— U.S. Naval History (@USNHistory) June 30, 2021
Седмогодишња катастрофа
Иако је на тренутак све деловала сјајно, ово је био само почетак катастрофе која ће се одвијати наредних 7 година.
Дакле, 2. септембра 1945. године Јапан је поражен у рату и предао се. Међутим, због његовог потпуног затварања, вест није стигла до острва Анатахан.
Америчка војска је једном позвала острво да обавести о капитулацији Јапана и крају рата, али ови људи нису схватили о чему се ради, па нису напустили острво. Само су староседеоци са острва отишли један за другим, а на крају су на острву остали само ови људи, који су наставили да живе у изолацији.
Због пренасељености тако малог простора, узгајана стока и живина брзо су поједени и преостало им је само да лове.
Тридесет и два мушкарца и једна жена на острву
Будући да је на острву била само једна жена и 32 мушкарца, млада и лепа Казуко природно је третирана као краљица.
Она је привлачила пажњу сваког од њих, али због њеног партнера који је био ту, сви су се понашали колико толико пристојно.
У то време, једна старија особа, као да је увидела скривене опасности, предложила је да пар одржи венчање пред свима, тако да сви одустану од размишљања о јединој жени међу њима. На овај начин, пошто су њих двоје склопили брак, преселили су се да живе у месту даље од других.
Прекретница се догодила у августу 1946. године када су два острвљана ловила дубоко у џунгли. Они су открили срушени амерички војни авион, па су проверили олупину авиона у којој су била 2 пиштоља и 70 метака.
Пиштољ је био оштећен када се авион срушио, али један од њих двојице је био јапански војник, па је брзо раставио и поправио све.
Наоружани постају главни
Сада су два човека наоружана пиштољима постали главни на острву, а главни циљ им је да пронађу жену.
Због те ситуације, Казуко је донела невероватну одлуку, наиме, одлучила је да ова два човека, такође постану њени мужеви. А на овај начин, мала породица која је првобитно била моногамна, постала је велика породица са три мужа.
Изненада један од острвљана је пао са дрвета и умро. Неко је видео да су се на месту инцидента појавиле две особе са пиштољима. Дакле, сви су нагађали да је врло вероватно да је жртва извршила самоубиство скочивши са дрвета под притиском ове две особе, јер су се жртва и двојица наоружаних људи обично сукобљавали.
Затим је неко на острву такође бизарно умро, због чега је првобитно мирно острво постало испуњено застрашујућом атмосфером.
Убрзо је још једна особа настрадала. Двојица наоружаних су тврдили да је покојник узнемиравао Казуко и да је њих то веома наљутило.
После овог инцидента, њен први муж изненада схвата да је сувласништво жене са двојицом наоружаних људи велики проблем, те је решио да напусти ту заједницу.
Сукоб између наоружаних због Казуко
Недуго затим, наоружани мушкарци су се сукобили, будући да је заједница са два мужа била неодржива.
Победник сукоба је добио жену и два пиштоља и постао је једини газда на острву, али је убрзо случајно пао у воду и погинуо док је излазио на море да пеца.
Тада су ова два пиштоља доспела у руке Џонглија и човека по имену Иваи.
Казуко је поново постала играчка за моћнике на острву. Међутим, није дуго трајало уживање на трону њеног првобитног партнера, па је још једном потврђена изрека да једна планина не може да толерише два тигра.
Месец дана касније, он је убијен, а две године касније, Иваи је такође убијен. На овај начин, људи на малом острву су покренули разне операције атентата у потрази за моћи. Методе атентата су такође биле различите. Тек када је и девета особа умрла, најстарији човек на острву је саветовао да престану да се боре и баце пиштоље у море.
Рекао је и да Казуко изабере мушкарца од преосталих људи на острву и да се поново уда, и клони свих. Али тада је већ је било прекасно и острво више није могло да се врати у некадашњи мир. Тако су још 4 особе на острву умрле.
Пет година од прве смрти на острву и избављење
Од првобитне 32 особе на острву, остало је само 16 људи. У то време, неко је устао и рекао свима да је заправо жена права опасност на овом острву и да мора да буде уклоњена како би се вратили мирни дани прошлости.
Затим су се договорили како да је убију. Ипак, међу овим људима, један је имао и савест, те је упозорио и рекао јој да бежи. Она је побегла у дубине џунгле и преживела сама 33 дана, а пронашао је амерички ратни брод и спасио.
Американци су недуго затим спасили и друге људе на острву. А пошто се Казуко вратила у Јапан, њену причу су безбројни новинари таблоида одмах преувеличали.
Она је у очима новинара постала „краљица острва Анатахан“ и „вештица“ која заводи мушкарце. Много година касније, Холивуд је претворио причу о Казуко и 31 мушкарцу у филм под називом „Острво Анатахан „.
Казуко је преминула због болести када је имала 49 година. После њене смрти остало је вечито питање, да ли људска злоба заиста иде тако далеко, да своје анималне нагоне не може да контролише, него мора да кривицу због њих натовари на плећа једне жене, оптужујући је због основне људске потребе да преживи како зна и уме.
Блиц Жена / Хронограф
