Мрачна тајна „централне банке централних банака“: Крали за Хитлера, а Москви не дају њен новац

Банка за међународна поравнања суспендовала је Русији приступ њеним услугама, иако је током Другог светског рата врло радо Трећем рајху пребацивала новац покорених влада.

банка за међународна поравнања
Фото: Mario Tama/Getty Images

Бизнисмен и аналитичар Роберт Кијосаки, који је предвидео колапс „Лиман брадерса“ 2008. године, чиме је званично отпочела светска економска криза, верује да је после пада „Силикон вели бенк“ следећи на реду швајцарски гигант „Креди Свис„.

Услед потреса на америчком банкарском тржишту изазваних сломом „Силикон вели бенка“, акције у „Креди Свис групи“ стрмоглавиле су се одмах за 15 одсто, а швајцарски банкарски гигант је у фебруару пријавио највеће губитке још од светске економске кризе.

„Креди Свис“ се иначе налази на листи од 30 системски важних банака Одбора за финансијску стабилност Банке за међународна поравнања (БИС), тајновите организације такође (не)познате као „Централна банка централних банака.“

„Кула у Базелу: мрачна историја тајне банке која управља светом“

Тако је британски новинар Адам Ле Бор насловио своју књигу у којој раскринкава тајне Банке за међународна поравнања – укључујући и апсолутни недостатак скрупула са којима је БИС помогао Трећем рајху да опљачка покорене земље и финансира режим који је резултовао највећим страдањем у човековој историји.

Чињеница да се о БИС у јавности врло мало зна није зачуђујућа, имајући у виду да се документа чувају од јавности 30 година, изузев, како се наводи на сајту организације, у посебним случајевима.

За све то време, пише Ле Бор, чланови БИС се сваког другог месеца састају на приватним састанцима уз раскошне оброке где се „договарају како управљати светом“, пише аутор Грег Филдс за Едмонд и Лили Сафра Центар за етику Универзитета Харвард док коментарише Ле Борову књигу.

банка за међународна поравнања
Зграда БИС у Базелу, дело архитекте Мартина Буркхарта, подигнута 1977. године / Фото: Bis.org

Сарадња са Хитлером је „посао као и сваки други“…

БИС је формиран 1930. године зарад руковања финансијама у оквиру репарација за Први светски рат које је Немачка била у обавези да исплати. Данашња „Централна банка централних банака“ је такође обезбеђивала ликвидност европским владама које су се бориле са економском нестабилношћу, флуктуацијама валута и Великом депресијом.

У стварању БИС учествовала је већина великих европских земаља.

БИС себе описује као најстарију међународну финансијску институцију на свету, што је значило да владе чувају своје златне резерве на рачунима БИС — иако би само злато могло да се складишти негде другде — док би званичници у Базелу обрађивали плаћања између земаља.

Међутим, БИС ће се показати у сасвим другачијем светлу за мање од десет година од њеног оснивања.

Пошто је Немачка анектирала чехословачке области Судета 1938. године, чехословачки лидери су пребацили велики део злата те земље на два рачуна у Банци Енглеске ради чувања, пише Ле Бор. Један рачун је био на име БИС, а други на име саме Народне банке Чехословачке.

Три дана пошто ће Немачка извршити инвазију на Праг 1939. године, Рајхсбанка је наредила Народној банци Чехословачке да се злато са њена два рачуна у Британији пребаци у Немачку.

Иако је Банка Енглеске одбила да пребаци злато са тамошњег рачуна Народне банке Чехословачке, „БИС налог је прошао“, пише Ле Бор.

Исти процес се понављао током читавог рата, пише аутор, а пљачку централних банака покорених земаља пратили су приходи од „аријанизације“ предузећа у јеврејском власништву, а Немачка је стицала све већи утицај на БИС.

… али пословање са Москвом није.

банка за међународна поравнања
Фото: Bis.org

Иако признаје да је БИС морао бити наклоњен нацистима у одређеној мери, Грег Филдс сматра да је најтужније то што су службеници БИС такво сарађивање са Трећим рајхом сматрали послом као и сваки други.

Међутим, док БИС није ни трепнуо при финансирању Хитлерових зверстава, већ више од годину дана примењује другачије аршине по питању замрзнутих руских средстава.

Када су западне земље крајем фебруара 2022. године најавиле да ће ограничити способност Централне банке Русије да располаже са 640 милијарди долара девизних и златних резерви у оквиру пакета свеобухватних санкција наметнутих због почетка Специјалне војне операције у Украјини, из БИС је саопштено да та институција неће дозволити Москви да избегне санкције.

Мање од две недеље касније, Волстрит џурнал је пренео да је Русији суспендована могућност коришћења трансфера средстава путем Банке за међународна поравнања.

РТ Балкан