Нажалост, наша држава досад је изгубила много историјских предмета.
На Фејсбук страници Archeo Serbia појавила се информација да аукцијска кућа са Малте 6. и 7. маја продаје печат великог жупана Стефана Немање, а наше Министарство културе је овластило Историјски музеј да учествује у надметању за њега како би се он вратио у Србију.
Како је наведено на овој страници, ова прилика се не сме пропустити. Ипак, кустос Никола Кусовац наводи да овај предмет није од велике вредности јер није уникат. Како је објаснио за Телеграф, имамо већ три примерка овог печата, а његова цена износи око 1.000 евра. С обзиром на то да је тренутно на аукцији, лицитираће се даље за коју цену ће на крају бити продат.
Којим путем је печат Стефана Немање дошао на Малту, питање је на које нико нема одговор, тврди наш кустос. Ипак, наша земља суочава се са проблемом који је узрок честог „шверцовања“ оваквих предмета, а Кусовац сматра да постоји решење, али да је за његову реализацију потребно време.
– Печат је мали, стави се у џеп и однесе се лако. Смешно је што се налази на Малти и то што када бисмо ми овде награђивали такве ствари нико не би правио ризик, него би понудио Народном музеју. Министарство сада треба да да 1.000 евра, а да је проналазач тражио те паре не би их сигурно добио. Наш буџет за културу је јако мали и онда се људи излажу ризику да их ухвате на граници јер немају дозволу за извоз и да их још казне. Да неко овде добије нормалне паре оставио би их овде и не би ишао даље. Треба повећати буџет. Србија има више музеја него што јој треба, то не може да се издржава. Треба мењати цео систем. То сада није нека цена, било који богатији Србин ће да га откупи као од шале и да има успомену на Стефана Немању – објашњава наш саговорник.
Како додаје, да је пронађен златни печат великог жупана ситуација би била потпуно другачија јер је предмет који је пронађен већ добро познат и није несвакидашњи, те се претпоставља да га је Стефан Немања косристио како би великашима одобрио коришћење њиве или неког другог поседа. Постоји претпоставка да је златни печат добио после подизања задужбине од Византијаца, па би према речима нашег саговорника он вредео знатно више. Такође, проналасци попут златног и сребрног римског новца имају веома велику вредност.
– Људи могу да препознају проналазак јер на том печату пише чији је, а стоји и текст где пише да је припадао Стефану Немањи. Кад би били сигурни да ће у музеју добити тих 1.000 евра не би ишли на Малту, али то није сигурно. У Србији где год да закопате нешто то ће изаћи. Рецимо златни и сребрни римски новчићи су врло вредни. Такође сребрни римски новац из 1, 2. и 3. века је исто врло вредан. Имамо један златник везан за Константина за који се може добити пола милиона, ако не и цео милион, он је јединствен. Неки новац вреди и 10.000 евра по комаду – каже Кусовац.
Нажалост, наша држава досад је изгубила много историјских предмета. Дешавало се да на исти начин заврше у иностранству, а касније се цена само повећава, па је потребно пронаћи новац за откуп. Кусовац се присетио и ситуације која га је врло узнемирила, јер је у питању била веома вредна икона.
– Нађено је доста накита још док сам био активан службеник и представљао нашу државу кроз Народни музеј. Тада сам патио јер је пронађена наша средњовековна икона, мислим из Велике Хоче, продавала се за 15.000 фунти по почетној цени. Много је посла када наш предмет изађе из земље, мора да се напне цела држава да би се прикупила средства и да би дошао код нас. Ако се не појави у каталогу да се нуди нико ни не зна да ли је нешто пронађено и он пролази путевима у сенци, после му се изгуби траг – прича он.
Кусовац закључује да је једино решење да се фонд за културу повећа, а требало би успоставити и неки ценовник који је сличан оном на лицитацијама како би проналазачи уопште имали вољу да предмете понуде нашем Народном музеју. Како додаје, „дотад ће нам све бити Малта“.
Јелена Стефановић, Телеграф
