Хрватска одлучила да складишти нуклеарни отпад тамо где живе Срби и шаље га Савом у Србију!

Донета је коначна одлука: Хрватска ће свој део отпада из нуклеарке Кршко складиштити у Крајини, на Банији, где су у апсолутној већини живели и још живе Срби. Ту у непосредној близини је река Уна а Уна се код Јасеновца улива у Саву…

нуклеарни отпад
Фото: Cropix

Хрватски крај којем прети сигурна смрт: Становници одлазе, стиже радиоактивни отпад. Држава је преломила и одлучила где ће се складиштити радиоактивни отпад из Кршког, пише Јутарњи.хр.

Нема више сумње да ће се Центар за збрињавање радиоактивног отпада градити у бившој касарни Черкезовац на Трговској гори недалеко од Двора где ће се одлагати институционални радиоактивни отпад и искоришћени извори јонизујућих зрачења из Републике Хрватске, као и 2400 тона ниско и средње радиоактивног отпада из Нуклеарне електране Кршко.

Хрватска тачно четири деценије зна да мора да пронађе место за пола отпада из Кршког, рок за то јој је 2023, а крајњи рок да га превезе из Словеније истиче највише две године после, значи 2025. године. Те године почиње градња у Черкезовцу, а годину после стижу први радиоактивни пакети. Још увек не постоји кључни документ на којем ће се заснивати избор и услови градње – студија утицаја на животну средину, али каква год она била, биће прихваћена јер више нема времена, избора, ни плана Б.

нуклеарни отпад

Предат захтев

У току је израда безбедносних анализа и идејног пројекта за потребе издавања локацијске дозволе, па је надлежном Министарству предат захтев за одређивање садржаја студије утицаја на животну средину, документ на 137 страница из кога се добро могу ишчитати готово сви детаљи о раду будућег Центра.

Он, нагласимо, неће складиштити нуклеарни отпад, нити бити опасан за околину. Међутим, сама чињеница да он постоји неће допринети да се тамо почну досељавати људи, а то је једини начин да се овај крај отргне од сигурне смрти. Од пописа до пописа становништва између 2011. и 2021. општину Двор напустило је чак 45 посто становништва, део је умро, део се одселио, а у бројкама је реч о више од 2500 људи. Пројекције кажу да ће се у следећих десет година догодити сличан одлив и да ће тај број пасти на мање од 1500 становника. Средства финансирања из државног буџета, која заисе од броја становника, овој ће општини бити смањена за око 700.000 евра, управо толико колико се очекује да ће им бити плаћана рента због радиоактивног отпада коју ће ове године одредити Влада РХ посебном уредбом.

Пројектом будућег Центра руководи Фонд за финансирање разградње НЕК-а, који се свим силама труди да увери локалну јавност да је Центар за збрињавање радиоактивног отпада супер ствар и жели да им се допадне. Путем јавног конкурса доделили су у фебруару финансијска средства пчеларској задрузи на подручју општине Двор. У марту су додељена средства Спортско-риболовачком удружењу. У припреми је и конкурс за набавку опреме за рибаре. У граду су отворили Инфо центар којим грађанима настоје да приближе активности на депонији, а приказан је готово као туристичка атракција. „Посетиоци могу путем технологије виртуелне стварности да „отпутују“ с домаћинима из Фонда у један од европских центара за збрињавање радиоактивног отпада и обиђу постројења (…). Моћи ће да прођу пут којим пролазе бачве с радиоактивним отпадом од тренутка настајања и примања до складиштења и да се провозају се на камиону с бачвама и виљушкару који их смешта на њихово место у складишту. Кроз искуство проширене стварности посетиоце ће дочекати Отпадождер, али и једна од највећих научница свих времена, Марија Кири, која ће испричати понешто о радиоактивности…“, гласи позивница за посету Инфо центру где посетиоце чека и примерак језгра тла с дубине од 198 метара с места где ће бити складиште. Завирили смо у документ, својеврсну подлогу студије утицаја на околину коју је за Фонд израдило предузеће Еконергинститут за енергетику и заштиту околине.

нуклеарни отпад
Касарна Черкезовац

Мере заштите

На 60 хектара бивше касарне реконструкцијом постојећих објеката припремиће се средишње складиште за институционални радиоактивни отпад, а изнова ће се градити објекат за радиоактивни отпад из Кршког, армирано-бетонска грађевина величине 6330 квадратних метара, висока 17 метара и с капацитетом 2450 контејнера од армираног бетона, улазни плато с управном зградом и објектом контроле као и нова саобраћајница за допрему РАО-а. „Дозе зрачења за раднике и јавност, као последица активности складиштења отпада, неће прелазити релевантне граничне вредности утврђене ИАЕА стандардом и хрватским прописима. Складишта се пројектују и раде на начин да се оптимизује заштита од зрачења (…). Заштитне мере биће такве да у случају било ког предвидивог квара или несреће при раду складишта нема последица на људе и околину“, наводи се у документу. Тврди се и како ни на који начин током грађења, а и после током складиштења, неће бити угрожено становнииштво, флора ни фауна, оближња Уна и водотоци. Све то није превише утешно за председника општине Двор Николу Арбутину. Како он, тако и ниједан други становник заборављене општине није прихватио овај Центар, али се полако мире с чињеницом да ће он тамо засигурно доћи.

нуклеарни отпад
Нуклеарна електрана Кршко / Фото: Борис Ковачевић, Cropix

Становници против

– Ми смо једина држава на свету која је одредила локацију, а тек онда почињемо да доказујемо да ли је она погодна за збрињавање радиоактивног отпада. Грађани и Општинско веће још су 2015. рекли да смо против идеје збрињавања радиоактивног отпада на нашем подручју, но то не значи ништа, они иду својим путем мимо нас – каже нам градоначелник Арбутина. Спомињемо му ренту која би Општини требало да донесе стотине хиљада евра, али нисмо га одобровољили.

– Рента је кукавичје јаје које је држава вешто ставила пред грађане општине Двор зато што не постоји никакав документ о било каквој исплати или давању на основу Центра, а ми штету трпимо већ четири године јер се наша оштина медијски спомиње само по питању збрињавања радиоактивног отпада. Двор заиста нема блиставу будућност, немамо ресурса да окренемо те трендове, а држава их можда има. За опстанак је нама нужно досељавање. Став је свих грађана на свету да не желе радиоактивни отпад у свом дворишту. То што Фонд представља да је то добро може се говорити у срединама које су научиле да живе с нуклеарном електраном, а нама довозе отпад који није настао на нашем подручју. То није природно и није О.К. – каже градоначелник.

Хронограф / Јутарњи.хр