Од 19. до 21. априла, одржан је научни скуп са међународним учешћем „Кнез Михаило Обреновић – владар, личност и дело“, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Историјског музеја Србије. Скуп је организован у циљу обележавања 200 година од рођења кнеза Михаила.
Како данас, два века од рођења, сагледавамо лик и дело кнеза Михаила, најфасцинантније и једне од најтрагичнијих личности модерне српске историје?
Претходних недеља, у Београду више – од 50 историчара из Србије, Турске, Русије и других земаља – подсећају на владавину и дела Кнеза Михаила поводом 200 година његовог рођења.
У среду, 19. априла, у 19 часова, одржана је свечаност поводом почетка скупа у Великој сали Историјског музеја Србије. Том приликом, учесницима скупа и посетиоцима обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господин Никола Селаковић. Он је у свом говору, између осталог, истакао историјски значај кнеза Михаила, његово ангажовање око побољшања међународног положаја Србије, уз велике законодавне реформе на унутрашњем плану, али и његов допринос култури сећања.
Сусрет историчара у сусрет годишњици рођења кнеза Михаила био је и прилика да се подсети на његов највећи допринос – добијање кључева града, априла 1867. Добио их је од Али Риза-паше, тадашњег управника београдске тврђаве.
Др Нурбану Дуран, историчарка из Турске каже да су људи или српска власт волели Али Риза-пашу, јер је он помагао да се побољшају односи између Србије и Османлијског царства.
У Конаку кнеза Милоша могло се чути сведочење о животу и страдању његовог сина, кнеза Михаила.
„После његовог убиства на Топчидеру, које се догодило мало даље од конака, колико смо чули на скупу да је он лежао шест сати на стази на којој је убијен – после тога су га пренели у Конак кнеза Милоша и био је изложен у централној сали. Соба кнеза Михаила је у оријенталном стилу урађена“, рекла је др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.
Србија је за време кнеза Михаила постала центар окупљања балканских држава и народа. И претња спољној политици, пре свих, Аустроугарске која је стрепела од сарадње Србије са Русијом.
„Било која великословенска држава је била врло опасна за Аустрију, у Аустроугарској је живело више од 50 одсто Словена. Та могућност бифуркације државе била је опасна за Аустрију“, каже проф. др Људмила В. Кузмицева, историчарка из Москве.
Ове године не обележава се само два века од рођења кнеза Михаила, но и век и по од атентата на њега.
У наставку свечаности, пред окупљенима је наступио проф. др Александар Сердар, наш чувени пијаниста, који је одсвирао пет соната Доменика Скарлатија и варијације на тему „Што се боре мисли моје“, композитора Корнелија Станковића, инспирисане истоименом песмом из пера кнеза Михаила. Професор Сердар је окупљеном аудиторијуму изложио многе значајне информације о настанку и природи ове композиције, чиме нам је пружио значајан увид у уметност епохе кнеза Михаила.
Одмах затим, директорка Историјског музеја Србије, др Душица Бојић, повела је учеснике у обилазак нове поставке „Чекајући сталну поставкуˮ, посвећене српским владарима, чији замашан део чине предмети који су припадали члановима династије Обреновић, од којих су неки недавно набављени и први пут изложени.
Следећег дана, у четвртак, 20. априла, у конференцијској сали Правног факултета отпочео је рад научног скупа. После поздравног обраћања проф. др Зорана Мирковића, председника Организационог одбора скупа и декана нашег факултета, учесници и публика су били у прилици да кроз четири сесије чују саопштења преко 20 излагача. Уводну сесију чинила су излагања проф. др Радоша Љушића – о кнежевом богатству, доц. др Људмиле Васиљевне Кузмичеве и др Анатолија Семјоновича Аникијева – о представи кнеза Михаила у руској уметности, проф. др Зорана Мирковића – о кнежевом законодавном раду, проф. др Сузане Рајић – о питању престолонаследства за време и иза кнеза Михаила, те проф. др Данка Леовца – о кнежевој политичкој оријентацији.
Следећи реферати првог дана тицали су се, пре свега, државног и правног система Србије кнеза Михаила (политичких институција, законодавних реформи, положаја различитих категорија становништва), те положаја Србије у међународним односима и њеним односима са Србима у окружењу.
У петак, 21. априла, у предивној атмосфери Милошевог конака у Топчидеру, уводним обраћањем др Душице Бојић отворен је последњи дан скупа. Излагачи су говорили о односу кнеза Михаила са знаменитим савременицима, о уметности, култури и науци тадашње Србије, разумевању кнеза Михаила у савременом културном и научном животу, те сећању на кнеза. Дискусија после свих сесија конференције била је нарочито активна и плодна, и током ње се искристалисало више интересантних тема за даља истраживања.
На крају скупа, проф. др Сузана Рајић, члан Организационог одбора са Филозофског факултета, захвалила се свима на квалитетним саопштењима и дискусијама, подвлачећи потребу за одржавањем оваквих догађаја, ради проучавања лика и дела кнеза Михаила у исправном контексту.
Скуп је организовао Одбор, у саставу: проф. др Зоран Мирковић, председник Одбора, проф. емеритус Сима Аврамовић, доц. др Нина Кршљанин, сар. Ђорђе Степић, секретар Одбора (Правни факултет Универзитета у Београду); проф. др Радош Љушић, проф. др Сузана Рајић, проф. др Данко Леовац (Филозофски факултет Универзитета у Београду); др Душица Бојић, музејски саветник, научни сарадник, директорка Историјског музеја Србије и др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник у пензији (Балканолошки институт САНУ).
На скупу је са својим извештајима учествовало преко 40 излагача (правника, историчара, филолога, филозофа, историчара уметности, музејских стручњака…) из земље, али и иностранства: Русије, Бугарске, Аустрије, Турске и Републике Српске. Од наставника и сарадника Правног факултета Универзитета у Београду, своја саопштења су представили: проф. др Зоран Мирковић, проф. др Далибор Ђукић, доц. др Нина Кршљанин, доц. др Ивана Марковић, доц. др Филип Бојић, као и сарадник у настави Ђорђе Степић, МА.
Како данас, два века од рођења, сагледавамо лик и дело кнеза Михаила, најфасцинантније и једне од најтрагичнијих личности модерне српске историје у чију је част протекле седмице одржан тродневни научни скуп и на радију Спутњик и емисију Орбита културе говорили су организатори овог скупа, историчари Сузана Рајић и Данко Леовац.
