Познато је да многи елементи државности модерне Србије корене вуку још из доба Немањића. Име државе, ћирилично писмо, ковани новац и многа друга знамења употпуњује и чињеница да је још у 13. веку постојала застава која у неким детаљима наликује на изглед данашње заставе.
За династију Немањић везују се почеци стварања српске државе у многим сферама. Зато и не чуди да је и најстарији забележени помен заставе Србије у вези са овом средњовековном породицом.
Наиме, син краља Владислава, жупан Деса, 1281. године послао је делегате из Котора у Дубровник да врате ствари из очеве благајне која се тамо налазила, а у списак је укључена, између осталих ствари, и “застава црвене и плаве боје” („vexillum unum de zendato rubeo et blavo“ – „застава од платна црвеног и плавог“). Зендато је ченда, врста лаганог, свиленкастог платна.
Пошто је краљ Владислав владао од 1233. до 1243. а умро после 1264. може се закључити да је застава овог изгледа старија од овог описа.
Данас је непознато како су ове боје биле распоређене. Застава која се виђа у обележавању средњовековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка.
Најстарији познати цртеж неке заставе Србије је на мапи из 1339. године коју је направио Анђелино Дулцерт. Застава је представљала царство Цара Душана и била црвени двоглави орао на жутом.
Тек је Сретењски устав из 1835. описао српску заставу као тробојку и то у редоследу боја – отворено црвена, бела и челикасто-угасита.
Н портал