Видовдан је за српски народ тужан дан, дан кад на Газиместану одајемо почаст косовским јунацима, страдалницима.
И тако деценијама. А данас? Данас је Газиместан био тужан и посрамљен, а народ разочаран, дезоријентисан… По први пут неко је донео одлуку да нема парастоса на месту где су српски хероји дали своје животе за Царство небеско! Кажу, разлог је безбедност, опасно је ићи на Газиместан?
Да тако није, показао је народ, верници, који су и поред застрашивања храбро корачали да на Светом косовском стратишту запале свеће. Сукцесивно, од јутра до поднева, било их је неколико стотина.
Чак су и градоначелници Требиња и Грачанице без икаквих проблема на споменик Косовским јунацима положили цвеће и запалили свеће. Било је доста обичног света, верника, да одају пошту онима који су своје животе дали за Царство Небеско… Само није било патријарха и владика… Остали су у порти манастира, у свом, овоземаљском свету!?
Грешка, тешко опростива грешка.
Требало је само мало размислити, да би се разумео данашњи дан. Данас смо ми славили Видовдан, а наше комшије Бајрам. Свако у својој муци и радости. Данас, ипак, није био дан за страховање, за толико страховање да би се одустало од Газиместана.
На Видовдан 1999. мудри патријарх Павле, владике Артемије и Атанасије, угрожени од албанских терориста наоружаних до зуба, храбро су корачали у сусрет Светом кнезу Лазару и традицију нису прекинули. А данас, данас због кукавичлука – одустајање! Недостојно!
Не, не заборавих да је и власт давно преселила прославу са Газиместана у Крушевац. Па што не би и Црква са Газиместана парастос преселила у порту манастира Грачаница?
Једва сам преломио да напишем ове реченице. Ако грешим, нека ми Бог опрости!
На Видовдан, 2023.
Аутор је председник Српског националног форума
Наслов/лектура/коректура/опрема: Хронограф
