У фебруару 1944. године у џунгли Нове Гвинеје, амерички војници су пронашли одраслог јоркширског теријера у рову. Прво су помислили да пас припада Јапанцима, ипак, показало се како псић не разуме наредбе ни на јапанском, ни на енглеском језику.
Смоки је завршила у рукама војника Вилијама Била Вина као залог за дуг покерашке партије који неки војник није могао платити. С новим власником Смоки је учествовала у борбама на Пацифику, спавала у његовом шатору и хранила се његовом храном. Пошто није била службени војни пас, није имала право да иде код ветеринара или да има посебну прехрану. Упркос томе, Смоки се никада није разболела.
Са својим је власником награђена због учестовавања у осам битака, 12 борбених мисија, преживели су тајфун и 150 ваздушних напада. Једном је чак спуштена малим падобраном направљеним баш за њу, с висине од 9 метара. Када се Бил разболео од грознице пет дана је поред њега била у болници, такође га је једном приликом спасила, тако што је лавежом алармирала да је непријатељ близу.
Једно од њених највећих достигнућа је помоћ око изградње ваздушне базе у Заливу Лингејн. Смоки се кретала у одводним цевима испод базе и провлачила жице за комуникацију.
Када није учествовала у рату или помагала, Смоки је триковима забављала повређене војнике у болницама од Аустралије до Кореје. Радо је изводила свој најпознатији трик ходања по ужету завезаних очију. Била је и терапијски пас. Преживела је рат и доживела дубоку старост. Данас има споменик који су лично Бил и његова супруга подигли.
Бил је преминуо ове године у 100. години и до скоро је често шетао са својим теријерима до споменика псу који му је омогућио тако дугачак живот.
