Срео сам јуче српске војнике. Девојке и младићи, лепи, стасити и наочити, тихо и дисциплиновано, у малим групама, кретали су се улицама града, користећи вероватно право на излазак викендом.
У очима, очитавала им се топлина карактеристична за Словене, а са лицима и грађом коју поседују могли су да буду све што пожеле и без проговорене речи. Међутим, они имају част и савест. Не продају се сви за динар. Помислио сам, има наде, ово је најбоље што Србија има. Нека их Бог чува.
Треба имати јако срце да би се прихватило чување пламена посрнулог рода, у добу очигледне и понижавајуће и нимало меке окупације. Завојевач је све окренуо наопако, да би несметано могао да пљачка. Политичари, тајкуни и разне познате личности, као да су настали укрштањем породица Курагин и Адамс. Сумњам да су настали природним путем, вероватно је било генетичког инжењеринга. Поклекле није лако ни пребројати. Богатство и утицај стекли су издајом и пљачком. Ништа нису створили.
„Утва“ или „Прва петолетка“ вредели су стоструко више од целокупне данашње српске привреде, организоване тако да служи странцима на сличан начин као Дахау.
Полиција је увек штитила поредак, а не права и имовину грађана. А поредак чине и криминалци, испреплетани са властодршцима, њеним формалним опонентима, бизнисменима и осталим моћницима. И нико не може да их размрси. Зато је народ увек више и веровао војсци, јер је делила судбину рода свога, ма како била горка. Можда би полицију и требало потчинити војсци или барем увести прекоманде, не би ли било барем мрве правде више. А сада је нема, јер се зло кези и са зидова. Вечна почаст купљена туђим новцем. Достојни су ишчезли у властитој сујети.
А сваки покрет значи. Недавно, док је председник држао говор на брисаном простору, политичари који су стајали иза њега, врпољили су се као да имају проблема са задржавањем нуспродуката исхране или су можда играли неко, мени непознато шопско коло.
Само је начелник генералштаба, стајао непомично, попут стене. Није то био одраз понизности, која постоји према НАТО-у, него приказ личности. Говори носиоца љубичасте ролке од кашмира су далеко од сажетих и занимљивих и тешко је и деловати усредсређено. То је био знак, да ипак нису сви исти. Да постоји неко ко уме барем да се понаша.
Тиња нада међу Србадијом, да ће једног јутра, када се пробуде и укључе телевизор, чути како неки праведни пуковник каже, да су похапшени сви лопови и издајници. Од терора туђина, сиромаштва, отимачине сваке врсте, понижења и неправде, више погађа издаја својих. Нека буде правде, па ма колико трајала.
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама WMG услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
Наслов, опрема, лектура/коректура: Хронограф
