У млевеној паприци пореклом из Србије на тржишту Швајцарске откривен је висок садржај алтернариа токсина, објавио је РАСФФ, европски систем за брзо узбуњивање и обавештавање о храни.
Висок ниво алтернариа токсина тенуазонске киселине у млевеној паприци пронађен је приликом званичне контроле тржишта у Швајцарској, наводи се на порталу РАСФФ.
Нема детаља о предузетим мерама.
Наводи се да је максимално дозвољени ниво овог токсина у млевеној паприци 10000 µг/кг (микрограма по килограму), док је у млевеној паприци из Србије откривено 15102 µг/кг, практично 51 одсто више од максимално дозвољене количине.
Шта је алтернариа токсин
У раду који је 2014. објавио београдски Институт за хигијену и технологију меса под називом “Микотоксини у ланцу исхране – анализа ризика и значај за јавно здравство” (аутора Драгана Милићевића, Јелене Недељковић-Траиловић и Зорана Машића), наводи се да “подаци о токсиколошким ефектима указују да алтернариа токсини испољавају цитотоксични, фетотоксични и/или тератогенани ефекат”.
“Алтернариа токсини су секундарни метаболити плесни рода Алернариа, првенствено А. алтерната. Претпоставља се да групу алтернариа токсине чине око 30 микотоксина. Међу најзначајније алтернариа токсине спадају алтернариол, артернариол метил етар, алтенуен, алтертоxин (АТX И, ИИ и ИИИ) и тенуазонска киселина”, наводи се у раду.
Присуство алтернариа токсина најчешће је утврђено у воћу и поврћу, међутим, како се истиче – подаци о заступљености и концентрацији алтернариа токсина у житарицама су недовољни.
У раду се истиче да се појава езофагеалног канцера код људи у појединим регионима Кине доводи у везу са присуством алтернариа токсина у житарицама.
Ово су, према званичним подацима Европске уније, дозвољене количине алтернариа токсина тенуазонске киселине у појединим намирницама у земљама ЕУ:
Због олова Финска повукла са тржишта дечје шоље увезене из Србије преко Хрватске
Финска је повукла са тржишта дечје емајлиране шоље које су из Србије, преко Хрватске, увезене у ту земљу. Разлог је „ризик миграције олова са обода шоље“, објавио је РАСФФ – европски систем за брзо узбуњивање и обавештавање о храни, а пренели домаћи медији у априлу ове године.
Финска је шоље пореклом из Србије повукла са тржишта, а Шведска је, како се наводи на порталу РАСФФ – обавестила надлежне.
Могућа миграција олова са обода дечије емајлиране шоље откривена је приликом званичне контроле на тржишту.
На сајту РАСФФ се наводи да је реч о „потенцијалном ризику“.
Миграција олова и других тешких метала, односи се на испуштање тешких метала из производа који су, као готови производи, намењени да долазе у контакт са храном.
У Србији је ова материја регулисана Законом о предметима опште употребе и пратећим „Правилником о материјалима и предметима у контакту са храном укључујући и производе намењене одојчади и деци млађој од три године за олакшавање храњења и сисања, умиривање и спавање, као и амбалажу за паковање хране и предмета опште употребе“
Правилником су прописане граничне (максималне) вредности када је реч о томе колико готови производи, под одређеним условима, смеју да отпуштају олова и других тешких метала.
Холандија повукла са тржишта вишње из Србије: Смрзнуто воће пуно пестицида
Због прекорачења дозвољене количине пестицида Холандија је са тржишта повукла смрзнуте вишње пореклом из Србије, објавио је РАСФФ – европски систем за брзо узбуњивање и обавештавање о храни, у марту 2024.
Реч је о пестициду диметоату (dimethoate) који је, како се наводи, откривен у већој количини од дозвољене.
Контролу воћа је, према подацима са РАСФФ, урадио – сам произвођач.
У узорку који је узет 6. марта откривени су остаци овог пестицида у количини од 0,044 мг по килограму, док је дозвољена количина 0,01 мг по килограму.
Ризик по здравље потрошача је дефинисан као „озбиљан“.
Диметоат, иначе, спада у инсектициде и, према подацима уџбеника Пољопривредног факултета у Новом Саду „Фитомедицина“, користи се у сузбијању шеточине трешњине муве.
„Ове муве су најзначаније штеточине трешње и вишње. Две врсте се јављају заједно, али је бројност Р. цераси најчешће већа. Р. цингулата је пореклом из Америке, у Европи је прво описана 1983. године а у нашој регији се редовно јавља од 2000. године. Његов значај се повећава услед каснијег и дужег лета“, наводи се у уџбенику.
Међу инсектицидима регистрованим у Србији против трешњине муве је управо и – диметоат.
РАСФФ је, иначе, систем брзог узбуњивања и обавештавања за храну и храну за животиње, који је успостављен као мрежа за извештавање о директној или индиректној опасности за здравље људи која потиче од хране и хране за животиње у Европској унији.
Немачка повукла са тржишта суве вргање из Србије
Немачка је, пре неколико дана, повукла са тржишта суве вргање пореклом из Србије. У овим печуркама су, како је објавио РАСФФ европски систем за брзо узбуњивање и обавештавање о храни – пронађени остаци пестицида хлорпирифос (Chlorpirifos) .
Остаци пестицида хлорпирифос у сувим вргањима из Србије пронађени су у количини од 0,18 ± 0,09 милиграма по килограму, наводи се на порталу РАСФФ.
Немачка је ове печурке повукла са тржишта, због, како се наводи – потенцијалног ризика.
Пестицид хлорпирифос је, иначе, забрањен за употребу, а ово није први пут да је откривен у пошиљкама хране.
Подсетимо, у августу прошле године на хрватској граници утврђен је висок ниво пестицида хлорпирифос у пошиљци брескви која је стигла из Србије, па је товар враћен пошиљаоцу.
Тада је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије објавило да је „након консултација са стручном јавношћу, донело одлуку о давању дозволе за ограничену и контролисану примену средстава за заштиту биља на бази хлорпирифоса, искључиво за третирање шећерне репе“. Министарство је истакло и да је “ свако неовлашћено коришћење те врсте препарата за друге културе забрањено законом и строго кажњиво“.
