МЕЂУ 5.000.000 ЕКСПОНАТА У АРХЕОЛОШКОМ МУЗЕЈУ У ИСТАНБУЛУ ЈЕДАН СВЕДОЧИ О СРБИМА: Ко је подигао део цариградских бедема?

Обнови се ова кула и ово градско платно (зидине) од Ђурђа Деспота Србије 6956. године (1448). Ово су на грчком у мермер уклесане речи на једном од више од 5.000.000 експоната изузетно богате ризнице Археолошког музеја у Истанбулу који сведоче, како историчари кажу, о жељи српског деспота иако већ увелико турског вазала да се пред најездом Османлија одбрани Цариград.

деспот ђурађ бранковић
Капија (Девтеру или Београдска) на Теодосијевим бедемима / Фото: Википедија

Пре преношења у Музеј, плоча је стајала, на километар дугим зидинама које је Ђурађ подигао, на потезу између садашњих Јени и Кум капије, поред Мраморног мора. Данас је од тог „српског бедема“ остало једва педесетак метара.

ирина бранковић
Деспот Ђурађ Бранковић / Фото: Wikipedia

Овај својеврсни комад наше прошлости истовремено сведочи и о трагичном времену у којем су Србија и њен деспот живели после Боја на Косову.

пад Константинопоља
Већи део бедема је данас рушевина: Теодосијеве зидине у Константинопољу – доња и горња соба у унутрашњости куле

За Ђурђа, као и за све српске краљеве и цареве пре њега, врховни владар православног хришћанства био је византијски цар, од кога је и сам добио титулу деспота 1429. године. Зато је, иако турски вазал, 1448. одлучио и одвојио значајна средства да би се обновили цариградски бедеми, све у нади да се барем успори потпуни продор Турака на Балкан.

деспот ђурађ бранковић
Сведочанство: Мермерна плоча у истанбулском Археолошком музеју

Ова оригинална плоча деспота Ђурађа Бранковића, изложена је на првом спрату Археолошког музеја, у сепареу са мермерним плочама из касновизантијског периода. Направљена је од белог мермера и димензија је 75х55 центиметара.

Дероко открио да је изложена: Да је ова вредна мермерна плоча изложена у истанбулском Археолошком музеју, открио је 1953. године, академик Александар Дероко. Уважени српски архитекта, уметник, пилот и писац, током боравка у граду на Босфору, истражујући цариградске архиве, како је записао, у музеју је угледао „на зиду изложену камену плочу“ са сведочанством о Ђурђу Бранковићу.

Текст је написан у девет редова, а како објашњава водич кроз музеј, слова су правилно исписана, највероватније по шаблону који се користио средином 15. века. Свако слово има у основи неколико правилно избушених рупица, а између њих су клесане повезане линије.

Археолошки музеј у Истанбулу / Фото: Википедија

Ј. Матијевић, Новости