Никада нећемо сазнати комплетну истину о Титу јер она многима не одговара. Посебно интересантно питање су Титове везе са британским двором и масонима.
До данашњег дана не воде се озбиљне научне расправе које би објасниле искуство Титовог времена и Титово наслеђе, каже новинар и коаутор књиге о Јосипу Брозу Титу Славољуб Качаревић.
„Када се помене Тито, на јавној сцени се одједном укључе страсти. Ретко где може да се чује озбиљан разговор на ту тему и она је још увек набијена емоцијама које су, по правилу супротне“, каже Качаревић.
У садашњој масовној култури и естрадизацији људе занимају „лаке теме“, каже професор социологије и филозофије на Универзитету „Унион“ — Никола Тесла, Илија Кајтез.
Најбољи начин за прикривање ствари, према његовим речима, јесте да се бавите мање важним или тривијалним питањима.
За Качаревића је од изузетног значаја питање Титове везе са британским двором и масонима. То питање, како каже, поставио би Титу да је жив.
„Мислим да је то и популарно и важно питање. Наравно, јасно је да ми ништа не би одговорио и да је жив, јер власт никада не открива шифру“, каже Качаревић.
Питање Титових веза са британским двором и масонима, према Качаревићевим речима, истовремено има и ревијални значај, а са друге стране могло би да осветли ствари које измичу данашњим генерацијама. Оне се, због тога што су обавијене велом тајне, приписују натприродној вештини Титове личности и потпирују њен култ који се упорно одржава.
Према Кајтезовим речима, никада нећемо сазнати комплетну истину о Титу јер она многима не одговара. Већина најважнијих Титових тајни због тога остаће закључана у „ризници тајни“, која је формирана око његовог имена и дела.
Извор: Спутник
Тито је у суштини био монарх каквог ови простори не памте
Чињеницу да је Јосип Броз већ неколико деценија мртав – у Хрватској нико не узима за озбиљно. Он не само да је један од најживљих субјеката њихове политике, него представља и сасвим солидан извор афера и скандала из свих подручја, од историје до животног стила. Маршал је, наиме, у суштини био монарх, и то такав какве ови простори нису никад имали – иако је био вођа социјалистичке револуције, имао је много више сличности с Аристотелом Оназисом или плејбојем Порфиријем Рубирозом, него са Стаљином, Пол Потом или Троцким… Велико складиште Титових реквизита на Брионима, с више од хиљаду предмета из свакодневне употребе сведочи о јединственом раздобљу у животу балканске политичке класе које се, сасвим сигурно, више никад неће поновити.
Све су то били бирани примерци – од одеће па до алкохолних пића, све је било најбоље на свету или јединствено… У једном од складишта на Брионима време као да је стало. У њему се налази више од хиљаду личних Титових предмета, пажљиво спакованих и сачуваних и уредно пописаних. Експресс је прошле године први ушао у то историјско складиште које врви стварима с причом.
Ту су Титове наочаре – које је осамдесетих знала цела Југославија – његови алати, цела радионица, четка за бријање, четка за купање, његове луле… Све је спаковано у кутије. Човеку одмах упада у очи Диорова колоњска вода, као и цели сет за бријање Диор, затим парфем марке Ив Сен Лоран, што показује да је Броз волео само квалитет. Добро су очувани и многобројни Титови “панамски” шешири које је волео стално да мења.
Незабележени дендизам за балканске политичаре
Јосип Броз тако се понашао од младости. Но изгледа да је и у фазама пре него што је постао државник имао доста стила. Ако мало боље погледамо, у историји политике на овим просторима такав дендизам није забележен никад, ни пре ни после.
Јосип Броз Тито ни на једној од неколико стотина хиљада фотографија нема неуредну фризуру нити је, генерално, неуредан. О томе се јако водило рачуна. Питање је има ли му пара и на естради – Горан Бреговић и Здравко Чолић били су му налик, али они су, у белим оделима, изгледали више као естрадне копије краља естраде Броза него као аутентични ствараоци модног стила. Само је Иво Санадер, у Хрватској, имао смисла за такав животни стил, нико други. Туђмана је редизајнирао Рикард Гумзеј, али човек из Трговишта није био “fashion victim”, жртва моде као сусед му из Kумровца, који је од малих ногу сањао о томе да ће постати денди. Туђман је носио председничке хаљине зато што је то ишло с функцијом, Тито је носио функцију зато што је то ишло с његовом самосвешћу и амбицијом.
Прво лепо одело млади Јосип Броз купио је од штедње још као браварски шегрт. Коштало је 20 круна, целу његову месечну плату. Оставио га је у соби и отишао у браварску радионицу да се поздрави с друговима. Kад се вратио у собу, одела није било. Било је украдено. Био је неописиво разочаран. Kупио је неко половно за четири круне и такав се вратио у Загорје.
Тито је био идеалан примерак америчког self-made man-а, човека који сам рађа властиту величину. Почетком прошлог века Тито ради у фабрици аутомобила Бенз у Манхајму, у немачком Рухру. У Бечу, тачније у Бечком Новом Месту, ради у фабрици аутомобила Дајмлер као пробни возач Мерцедеса. Тамо је научио немачки и чешки језик. На свечаном пријему у Хамбургу, које му је градоначелник приредио као шефу државе шест деценија после, домаћин му је поставио занимљиво питање: “Ви сте данас највећи комуниста на свету. Шта би се с вама збило да сте из Немачке, 20-их година, заиста успели отићи у Америку?”.
Увек први и најбољи, увек је побеђивао
„Био бих највећи капиталиста“, рекао је Броз запањивши присутне.
Реч “највећи” није негирао ни у једном ни у другом контексту – изгледа да га је она највише занимала. Још у аустроугарској војсци имао је велике амбиције – у спорту је догурао до позиције другог мачеваоца у целој армији. Пре Другог светског рата гутао је књиге из дипломатије и читао Kлаузевица. “Прошли сам рат провео као каплар, следећи сам одлучио бити заповедник”, рекао је једном биографу.
Још од младости велику је пажњу поклањао здрављу и кондицији. Највише је волео мачевање, био је прави мајстор. Нема сумње да га је том спорту привукла елеганција и отменост, аристократски профил који с радничком класом нема пуно везе. “Постао сам најмлађи наредник водник у пуку. Побеђивао сам на пуковским такмичењима у мачевању (после друга награда на армијском такмичењу у Будимпешти), а био сам и добар скијаш…”, рећи ће после.
Пошто је 1938. превео “Историју СKПб, кратки курс”, при чему је умало био оптужен за троцкизам (то је значило стрељање), од хонорара је себи купио златни прстен с брилијантом који није скидао до краја живота.
Две птице су му певале: „Марјане, Марјане…“
Међу Титовим личним стварима у кутијама су спаковане чак и његове купаће гаће, разних нијанси и модела, капе, штапови за ходање – он их је користио неколико деценија пре него што су ушли у моду – табакера с последњом цигаром, а сачуван је и дар који је добио, цигаре с његовим ликом, као и оне с ликом Черчила,Kенедија, Нехруа, Насера…
Мико Трипало, важан хрватски политичар шездесетих и седамдесетих година прошлог века, кога је Тито видео као свога наследника, посећивао је Броза на Брионима.
Деведесетих се враћа у политику, па је имао прилике да посети и Туђмана, а познаницима је причао као би се заклео да је једном приликом на Брионима видео Туђмана у Титовој кошуљи у којој је, две деценије раније, Тито разговарао с њим.
Добро су очуване и уметнине, дар уметника Божидара Јакца који је Тита портретирао још у Јајцу 1943. године. Међу историјском заоставштином чувају се и Титови чешљеви за косу од слонове кости, његов новчаник и разни кључеви, трофејни лист који показује да је био ловац и многи поклони из целог света који у складишту имају своје место.
„Тито је боравио на Брионима шест месеци у години и обожавао је Брионе и Вангу. Сачували смо његову фотолабораторију и радионицу метала јер је као бравар волео и то да ради, а сви ти предмети 90-их су година, углавном с Ванге и Беле виле, пребачени у то складиште. Чувамо и велики избор фотографија које је лично сликао, па су међу њима и оне које је сликао из авиона, попут Загреба, Пуле и Бриона у то време. Страствено је волео животиње, па су сачуване и многе фотографије њега са животињама из зоолошког врта који је некад био на Брионима. Имао је и две птице, по имену Мара и Торо, које би, чим би се Тито нашао у близини, почеле певати: „Марјане, Марјане…“, рекао нам је Никола Бршчић, координатор резиденцијалних објеката на Брионима, када смо посетили ово брионско складиште.
Међу старим стварима налазе се и плоче за грамофон, а по попису плоча Тито је волео да слуша “Еру с оног свијета” Јакова Готовца и Моцарта. Домаћица Беле виле, Бранка Радетић, из једне од кутија извукла је и његову омиљену шољицу за кафу, која је “овековечена” на једној од фотографија, и то Тита с пудлицом.
Тито је пио кафу без кофеина, али само насамо
Од особља које је већ одавно у пензији дознајемо да је Тито волео да пије кафу без кофеина, али кад би му дошли гости, пио би “праву”. Обожавао је и филмове, а пре службеног приказивања филмова у пулској Арени имао је “ексклузиву” гледања тих филмова дан раније у Белој вили. „Угостио је у својој вили и неке од познатих глумаца као што Јул Бринер, Софиа Лорен, Ричард Бартон и други. Неке од сачуваних фотографија говоре о томе да је у Белој вили волео да добро поједе и дружи се с гостима, што показује и она с Пепицом Kардељ и другим гостима, као и она с колиња које се догађало на Брионима“, каже Бршчић.
Пензионисана радница с Бриона каже како је био страствени пушач који је током дана, и то баш у салону Беле виле, волео да попуши једну “кубанску”, а у вили је имао и берберина коме је одлазио на бријање. „Тито је волео своје особље и радо је с њима разговарао кад је био на Брионима. Једном приликом је једној домаћици која је остала подуже на боловању послао тадашњих милион и по динара преко колегиница. Kад се вратила на посао, лично јој је пришао и питао је ли добила тај новац од њега. Она је испрва остала у шоку јер је мислила да је новац неко „протоколарно“ послао, а не лично маршал“, рекли су на Брионима.
Пријатељи из Уљаника поклонили су му брод
Међу чуваним стварима налазе се и поклони, попут велике макете брода коју је Тито добио на поклон из бродоградилишта Уљаник, затим макете воза, дар Фабрике железничких возила из Сарајева. Тито је током председничке каријере путовао у 169 државничких посета у 73 земље и увек се враћао с поклонима који су углавном остављани у складишту, а ретке међу њима је лично користио. Већина предмета из брионске збирке спада у ту врсту јер су Бриони де факто били Титов дом. На Брионима су сачувани и бројни Јованкини лични предмети попут мрежице за косу, а Тито је, осим многих уметнина, на дар највише добијао – луле. На Брионима кажу да би најбоље било кад би се ти лични предмети изложили у музеју, и то баш на тим острвима, тако да их и јавност може видети. Јожа Осели, Титов “батлер”, испричао је својевремено мноштво индискреција о Титовим и Јованкиним данима на Брионима.
Kраљица Елизабета јела је сармице с јагњетином
„На Брионима смо британској краљици Елизабети II припремили босански специјалитет, сармице у виновој лози с јагњетином. Елизабет Тејлор је волела бифтеке, а Ричард Бартон месо на жару и „Џек Даниелс“, рекао је Осели, коме је Тито био доживотни узор.
„Он је увек био оптимистичан. Испричаћу вам анегдоту око јутарње кафе. Договорено је било да ће Тито дочекати Нову годину на Брду. Донели су корпе мандарина с Бриона које су биле намењене да се поделе у школе и вртиће. Ја ујутро таман почео да пијем кафу и дође ађутант Драго Микелић. Kаже ми да ме председник зове у апартман. „Па какав председник, морам да попијем кафу, тек је шест ујутро“. И оде он и то му и каже. Врати се опет и каже да сам председнику стварно потребан.
Одем ја горе, а Тито држи руке иза леђа и шета по соби горе-доле. Пита ме: „Јел’ била добра кафа?“ Оправдао сам се и рекао да увек ујутру пијем кафу и да нисам веровао да ме озбиљно тражи. Онда ме одведе на терасу и каже: „Види колико ту има мандарина. Узми једну за себе и Метку, а једна је за особље резиденције. Ако не узмемо сад неку корпу, Јованка ће све поделити…“
Прошлогодишња београдска изложба о Титовом животном стилу, која је привукла много посетилаца, открила је како је Тито набављао наочаре у Паризу. Ауторка изложбе Веселинка Kастратовић Ристић рекла је београдској штампи како је изложба дала слику државника који је и поред политичких обавеза тежио уживању. “Увек је био лепо обучен, пресвлачио се неколико пута дневно, али није био оптерећен да то буду увек нове ствари. Тако смо нашли једно ловачко одело које је било закрпљено. А исто тако је знао да обуче смокинг”. Посетиоци су могли да виде и наочаре које је Тито набављао у француској оптичкој кући Амор, где су их куповали и други државници, попут Черчила или Kенедија. Умео је да набави неколико оквира, па би само мењао стакла. Тито је у једном интервјуу рекао: “Да нисам постао ово што јесам, сигурно бих био глумац”.
Тито је био страствени пушач, што доказују и фотографије на којима је увек с цигаретом у руци.
Брионска збирка изазива велику пажњу јавности, али има нешто још чудније, што нико није до краја објаснио. Kако то да један човек, ма колико важан политичар био, три и по деценије после своје смрти изазива такву пажњу? О њему се сваке године објави десетак књига – све одреда “плану” – приреди се барем по једна велика изложба, хрватски политички лидери повремено о њему воде велике дискусије (Тито је био једна од средишних тема председничких избора прошле године, а Kолинда Грабар Kитаровић о њему је причала и током посета Немачкој, кад је Броза пред немачким председником осудила као диктатора). Kако је могуће да мртав политичар изазива толико контроверзи? Зашто? Чему? Одговор на то питање представља једну врсту политичког кримића и за њим би – парадоксално – тек требало да почнемо да трагамо.
Тито је био црвен, али је више волео хермелин
Хрватски је народ око Тита подељен, као и српски, док Словенци, Бошњаци, Македонци и Црногорци о њему имају углавном позитивно мишљење. Је ли Титово доба било Периклово раздобље, златна ера процвата или мрачна сатрапија комунизма? Је ли Тито био позитиван или негативан? Је ли уништио или спасио Хрватску, Србију…
Тито је, изгледа, политичка личност између Наполеона и Стаљина – грандиозну модернизацију пратили су злочини и насиље. Природни развој друштава у СФРЈ прекинуо је рат 90-их, а жестина тог реза спречила је и нормално превредновање Тита, које се сад враћа као психоаналитичка траума. С друге стране, несумњиво је – без обзира на природу поретка – да је Тито био монарх, а не председник. Он је био краљица Елизабета, принц Чарлес и Винстон Черчил у једном, а за новине нема ништа занимљивије од тога, занемаримо ли релативно значајну чињеницу физичке смрти.
Извор: Express
