Курта И Мурта постали су симбол непроменивости, најпре у дословном ропству, а онда и у разним видовома подређености током владавине Турака на нашим просторима.
Да ли понекад имате утисак да се у овој нашој збиљи ништа не мења и да стално један те исти Мурта смењује једног те истог Курту? Ако имате, онда сте се можда и запитали ко су ти антологијски Курта и Мурта који злоупотребљавају истог коња, кад је ситуација таква да један мора да сјаше да би други узјахао.
Често коришћена изрека, а да ли знате шта заправо значи?
„Сјаши Курта да узјаши Мурта“ употребљава се у случајевима када треба закључити да се променама конкретних протагониста власти и моћи ништа не мења. У Речнику САНУ под одредницом Курта налазимо дефиницију овог израза: каже се када смена личности на власти, на каквом положају уопште, друштвена или политичка промена не представља суштинску промену односа, не доноси побољшање прилика и сл.
О овом фразеологизму писали су Егон Фекете и Мато Пижурица. Фекете га је сврстао у категорију фразема у којима антропоними (дакле Курта и Мурта) немају никакву анегдотску или историјску подлогу и не односе се на конкретне личности, но егзистирају из силабично-метричких разлога, као нпр. и фразеологизми тата-Мата, Циле-Миле, хајде Јово наново и сл. Дакле, само рима и понављање гласова условило је избор Курте и Мурте.
Пижурица додаје да Курта (у значењу вук) и Мурта (хип. од Мурат) очигледно припадају корпусу препознатљивих оријенталних имена турског порекла, те да се њихова употреба овде може разумети као проклетство непроменивости, најпре у дословном ропству, а касније у најразличитијим видовима подређености и обесправљености.
Да закључимо:
- Изрека „Сјаши Курта да узјаши Мурта“ користи се када се на друштваном положају суштински не дешавају ни промене, ни бољитак, него се само смењују личности (на пример на власти).
- Курта (од турског курт – што значи вук) и Мурта (од имена Мурад – пожељан или Муртеза – одабран, задовољан), препознатљива су отоманска имена.
- Курта и Мурта нису били стварни ликови, него су одабрани због риме (као и тата-мате, Јово – наново, Циле-Миле).
Тако су Курта И Мурта постали симбол непроменивости, најпре у дословном ропству, а онда и у разним видовома подређености током владавине Турака на нашим просторима.
