Странац који живи у Србији: Овде познанства склапају само ОНИ КОЈИ ПИЈУ

Странац се после годину дана живота у Србији пожалио чиме је највише разочаран: „Не желим да плаћам 60 евра дневно да причам са неким, ни да пијем ракију, очекивао сам да ће бити другачије“

Странац се после годину дана живота у Србији пожалио на проблем који га већ неко време мучи. Признао је да има тешкоће у склапању пријатељстава и да још није осетио чувено гостопримство Срба.

Странац који већ годину дана живи у Србији пожалио се на не тако мали проблем с којим се сусрео – а који, како каже, због прича о гостопримству нашег народа, никако није очекивао.

На Редиту, неименовани момак признао је да, и после годину дана боравка у Србији, има тешкоћа у склапању пријатељстава, а тиме и мало прилика за вежбање српског језика који се труди да научи. Како каже, и због тога „што не пије ракију„, није наишао на ситуације где би лако стекао нова познанства, што га већ неко време фрустрира.

„Већ годину дана живим овде, трудим се да научим српски, али, морам признати, језик је заиста тежак… Знам довољно да се снађем, да купим намирнице, наручим храну, поздравим комшије или прокоментаришем време. Људи углавном одмах пређу на енглески кад причају са мном, и веома ми је тешко да пронађем прилику за разговор на српском.

Where do I make friends as a non-drinking foreigner in Serbia?
byu/Ok-Read4680 inAskSerbia

Примећујем да се много Кинеза, Руса и Кубанаца дружи међу собом и формирају заједнице. Ја немам ту привилегију – најближи сународник (за ког знам) налази се 70 километара од мене. Не пијем, што многима смета, јер сви кажу да је ракија главни начин за пробијање леда. Покушао сам да се учланим у теретану, али и тамо већина Срба прича само са својим пријатељима с којима дође. По ономе што сам читао на интернету, очекивао сам (без основа) да ће ми пријатељства бити доступнија кад достигнем ниво А2 у српском“, написао је он, па додао:

Током лета имао сам кратки одмор и отишао на Тару. Власник једног пансиона био је старији причљиви Србин који није имао проблем да ми објашњава и понавља два или три пута. Имао сам сјајне разговоре с њим, то ми је био као трачак светлости, али, нажалост, краткотрајан. Не желим да плаћам 60 евра дневно да бих имао с ким да причам. Немам идеју шта даље. Има ли неко неки предлог?“.

Добио корисне савете

На своје питање брзо је добио одговоре и корисне предлоге. Срби су му објаснили да теретане нису идеална места за склапање пријатељстава, што је случај у готово свакој земљи. Уместо тога, предложили су му да се придружи клубу друштвених игара, пешачкој групи или неком тимском спорту. Саветовали су му и да упозна своје комшије – можда да их позове на кафу или пронађе неки други начин за успостављање контакта.

Такође, многи су признали да иако у шали може чути да „ракија спаја људе“, алкохол никада није био пресудан фактор за упознавање Срба са странцима.

Блиц