Српски спорт био је на ногама због дуела кошаркаша Црвене звезде и Галатасараја, а речи председника турског клуба Дојгуна Јарсувата да су Срби учествовали у стварању Галате 1905. године послале су поруку мира Србији, Београду и црвено-белима.
Српски спорт је тог новембра 2015. године био на ногама због дуела кошаркаша Црвене звезде и Галатасараја, а речи председника турског клуба Дојгуна Јарсувата да су Срби учествовали у стварању Галате 1905. године послале су поруку мира Србији, Београду и црвено-белима.
Тензије су после несреће и смрти навијача Марка Ивковића константно присутне између присталица два тима, а судбина их је у Топ 16 спојила поново, да још једном одмере снаге.
Ко су заправо Милија „Мило“ и Павле Бакић?
Два момка из племена Васојевића, из Црне Горе, почетком 20. века школовали су се у иностранству, управо у истанбулском Лицеју 1905. године. Павле и Мило су, заједно са још једанаест другова основали Фудбалски клуб Галатасарај, што је био и почетак тог спортског друштва.
Њих двојица су живели код свог стрица Митра Бакића који је био конзул у Османском царству. Браћа су завршила, такође, војну школу, добили официрски чин, а онда по почетку рата дошли на Цетиње како би постали део Треће армије под командом Јанка Вукотића.
Мило је умро од колере у рату, у Македонији близу Кочана, док се у турским медијама појавила информација да је погинуо у борбама око Скадра. За време играчке каријере играо је на позицији десног бека од 1905. до 1910. године.
Занимљиво је да многи навијачи Галате и данас сматрају да је Мило Бакић најбољи фудбалер свих времена у Турској.
Да Турци нису заборавили ова два момка, доказала је посета делегације Турске и Галатасараја Андријевици и селу Забрђе где је откривена спомен плоча Бакићима.
На њој пише:
„У знак личног сећања на црногорске ученике гимназије Галатасарај, двојицу првих играча и оснивача првог турског фудбалског клуба Галатасарај Мила и Павла Бакића, с неизмерним поштовањем Фудбалски клуб Галатасарај“.
Ствара се забуна између изјаве председника Јарусвата да су Срби учествовали у организовању клуба и реченице на плочи „У знак личног сећања на црногорске ученике“, али то су већ недоумице на које смо навикли од почетка овога века, па ћемо то оставити по страни и држати се речи које су изговорене од стране представника тог турског клуба у Београду.
Уз Мила и Павла, у дружини која је створила велики колектив звани Галатасарај налази се и један Албанац, Али Сами Јен, по којем је и стадион, који је отворен 20. децембра 1964. године, добио име, али Галата већ три године не игра на њему.
Право име Али Сами Јена је Али Сами Фрашери који је син Самија Фрашерија, познатог албанског филозофа и писца. Оснивач турског тима Фрашери, који је био и први председник Галатасараја, умро је 1951. године.
За прву боју изабрали су комбинацију црвене и беле, боје које има и турска застава. Међутим, под притиском власти морали су да промене боју. „Пошто смо погледали много радњи, стигли смо до дућана Дебелог Јанко и видели два предивна материјала. Један је био црвен, али као вишња, док је други био жуте боје, са можда једном малом нијансом златне поморанџе. Комбинација је изгледала као крила и глава прелепог чешљугара (врста птице). Као да се боје играју у пламену. Замислили смо тај пламен над главама наших играча, како их носи из првенства у првенство“, рекао је Сами Јен.
Колико су Мило и Павле Бакић битни за настанак Галатасараја може се видети из изјаве потпредседнице клуба Чандан Ерчетин која је рекла да младићи из Андријевице нису ни сањали да су поставили темељ великог турског клуба.
„Ова два младића изузетних физичких способности, џентлменског менталитета и напредних идеја Галатасарај никада није заборавио. Не можемо знати да ли су ови младићи, који су оставили своје срце на терену, сањали да ли ће Галатасарај, клуб којег су основали у учионици Б 12, премашити један век, да ће постићи велики успех и постати један од светских клубова, али ми који то посматрамо са дозом спортских емоција сигурни смо да су поставили чист и чврст темељ“, рекла је Ерчетин.
Блиц Спорт
