У српском језику постоји више од 150.000 речи, укључујући и позајмљенице које су се одомаћиле до то мере да их одавно сматрамо својима, а не страног порекла. Забележено је и више хиљада турцизама. Једна од речи које смо преузели из турског речника је – кашика.
Кашика је обавезан део прибора за јело у облику елиптичне плитке посудице са дугачком дршком. Тако гласи званична дефиниција. Енглези је зову „спун“, Немци „лофел“, Хрвати „жлица“, а Турци – „каşıк“. Наша „кашика“ је, врло очигледно, најсличнија турској, што значи да јој је и порекло из Мале Азије.
Ипак смо, што се каже, неколико векова били под Турцима, па смо усвојили и неке њихове речи. Подсетимо, чак неколико хиљада. Међутим, словенски појам за елиптични предмет којим се једе је – „ложица“, и потиче од глагола јести или заложити се.
Већина словенских народа данас користи реч изведену из тих појмова. Тако је, на пример, кашика у Русији и Украјини „ложка“, Словаци кажу „лyжичка“, Пољаци „лyжка“, Чеси „лжице“, Македонци „лажица“… Нећете погрешити, дакле, ако употребите ту реч, само што ће у Србији мало ко разумети на шта се односи.
Ипак, у неким крајевима наше земље могла се чути и „ложица“. Када се једном приликом повела полемика о томе, коментари су били врло занимљиви: „Тако је моја покојна баба говорила, а ми је исправљали“, „Моја баба и данас каже ложица“, „Зато имамо израз ‘заложи глад'“, „Петсто година није мало“…
Снежана Илић, Жена Блиц
